Foto: EPA/ KOCA SULEJMANOVIC

Od prve velike investicije Pupinovog mosta koji je posle tri godine gradnje završen decembra 2014. do danas prošle su pune četiri godine. Za to vreme, iako sve nije išlo baš kao po loju kineske investicije su se ređale. Posle mosta koji je koštao 260 miliona evra, a koji je gradila kineska kompanija, usledila je 2016. prodaja smederevske železare Hestilu za 46 miliona evra. Benk of Čajna je u Srbiju došla početkom 2017, a RTB Bor je nedavno, posle nekoliko neuspešnih privatizacija, našao utočište u kineskoj kompaniji Ziđing. Prema ugovoru ova investicija trebalo bi da vredi 1,4 milijarde dolara. I tu se otprilike, za sada, završava lista konkretnih direktnih investicija druge ekonomije sveta u našu zemlju. Spisak zajmova i zajedničkih poslova na kojima smo radili, pre svega infrastrukturalnih, znatno je duža. Uostalom, tim povodom je kineska banka i odlučila da uđe u Srbiju.

U prvu, kako su je tada nazvali, istorijsku posetu Kini otišao je pre nepunih 10 godina tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić. Za vreme njegovog mandata počeo je da se gradi most između Zemuna i Borče, međutim, sve ostalo započeto, nešto i završeno, za vreme predsednikovanja najpre Tomislava Nikolića, potom i Aleksandra Vučića. Nikolić je i sada kao predsednik Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom redovan gost ove dalekoistočne zemlje.

Prilikom poslednje zvanične posete Kini aktuelni predsednik države je u septembru 2018. doneo vesti o novim ulaganjima. Pristupne saobraćajnice u Zrenjaninu već su spremne za dolazak Šandong Linglonga koji bi u ovaj banatski grad trebalo da uloži nepunu milijardu dolara. Osim toga, u Kini je dogovoreno ulaganje u fabriku za preradu cinka u istom ovom gradu vrednu 100 miliona dolara.

Potpisano je nekoliko memoranduma o saradnji, ali i ugovor sa kompanijom Huavej o nabavci opreme, radova i usluga za realizaciju kapitalnog projekta nadzora, kao i ugovor za Ikarbus, u koji bi trebalo da se investira, kako je najavljeno, 2,6 miliona dolara. Među najavama kineskih ulaganja koje još nisu sprovedene u delo je industrijski park u Borči. Ugovoren je i zajam za izgradnju obilaznice oko Beograda, na potezu od Ostružnice do Bubanj potoka. Kineske kompanije davale su zajmove i radile na delovima Koridora 11, ali i na projektu brze pruge Beograd – Budimpešta.

Sve intenzivnija saradnja dovela je do toga da se Kina u javnosti shvata kao jedan od najvećih investitora u Srbiji, iako je još daleko od toga. Takvoj slici najviše doprinose izjave državnih zvaničnika, koji su tokom 2017. govorili o ukupno šest milijardi evra kineskih investicija. Međutim, veliki deo toga su zajmovi, a ne prave investicije. Za poslednjih osam godina u Srbiju je ušlo 15 milijardi evra stranih investicija, od toga 12 milijardi iz zemalja Evropske unije, koja nam je i dalje najveći ekonomski partner.

– U zemljama EU se kao direktna investicija računa samo ono što je uloženo, što je podignuto, što radi. Kada bi se tako uvek računalo onda biste u startu trećinu mogli da odbacite. Tako je nekada bilo, računalo se u investicije samo ono što je realizovano – kaže za Danas Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

On ističe kako su se investicije iz Zapadne Evrope u Srbiju smanjile kada je reč o prerađivačkoj industriji i to za nekih 30 do 40 odsto u odnosu na period pre 2012. S druge strane, napominje Rajić, investicije u turizam su sada za 100 odsto veće nego u tom periodu.

– Pad u ulaganjima u prerađivačku industriju imamo zbog toga što još nismo reformisali privredni ambijent, i dalje postoje problemi sa korupcijom, birokratijom, visokim nametima koji nas čine skupim pa se od pet kompanija jedna ili nijedna odlučuje da ulažu u Srbiju – ističe naš sagovornik.

Rajić kaže da je politika subvencionisanja stranih investitora pogrešna jer su se ranije subvencije davale onima koji zapošljavaju na stotine radnika i ulažu minimum 40 do 50 miliona evra.

– Nigde u Evropi nemate državu koja daje subvencije kompanijama koje investiraju milion, dva ili tri miliona evra. Ovde dobijaju zemljište besplatno, i subvenciju u visini jedne trećine ukupnog ulaganja. Da ne pominjemo da većina tih investitora 90 odsto sirovina uvozi – naglašava Rajić.

Zato bi trebalo, smatra on, promeniti ceo princip, spustiti poreze i podstaći domaću privredu i pomoći domaću proizvodnju subvencijama. Rajić kaže da je poslednje smanjenje poreskog opterećenja dobro, ali da toga nema mnogo, a da su porezi, poput onog na imovinu, u prošlosti samo povećavani.

– Pohvalno je to što Fond za razvoj radi bolje, što NBS drži nisku referentnu kamatnu stopu i što banke daju jeftinije kredite, ali ova aktuelna politika nastupa prema stranim investitorima nije dobra. Videćemo šta će biti sa investicijama iz Azije za tri, pet do sedam godina i koliko njih će ostati da rade – kaže Dragoljub Rajić.

Povezani tekstovi