Foto: vikipediaU prošli petak nemačka vlada je napravila neuobičajen potez tako što je zaustavila transakciju u kojoj je australijski fond IMF nameravao da proda svoj udeo od 20 odsto u nemačkom operatoru električne mreže „50Herc“ kineskoj državnoj kompaniji Čajna stejt grid.
Zvaničnici su se pozvali na nacionalne bezbednosne razloge i potrebu da sačuvaju „kritičnu energetsku infrastrukturu“ i kao kupac udela se pojavila nemačka državna razvojna banka KfW.
Ovo je samo preludijum pred odluku koju bi, prema izveštajima nemačkih medija, ministar ekonomije trebalo danas da donese o zabrani preuzimanja firme Leifeld Metal Spinning, proizvođača delova velike snage za auto i kosmičku industriju, a koji se mogu koristiti i u nuklearkama, od strane kineske firme Yantai Taihai Corporation. Ovo bi bio prvi veto nemačke vlade na preuzimanje neke domaće kompanije.
Ovo predstavlja kulminaciju dosadašnjih strahova nemačkih vlasti, ali i nemačke javnosti od Kineza koji će doći i pokupiti sva njihova znanja i tehnologije. Kako je to u maju sublimirao šef nemačke obaveštajne službe „neko ne mora da špijunira ako može jednostavno da kupi cele kompanije“.
Ova kampanja u Nemačkoj koja je od skoro počela da se preliva i na naš region počela je nakon 2016. godine i preuzimanja najvećeg nemačkog proizvođača industrijskih robota Kuka od strane Midee, kineskog džina poznatog po klima uređajima. Midea je tada povećala udeo sa 13,5 odsto na 95 odsto, a deo javnosti u kojoj su važno mesto zauzimali nemački ministar privrede Zigmar Gabrijel i komesar EK Ginter Oetinger iskazao je zabrinutost zbog toga što će „vrhunska intelektualna svojina, tehnologija i znanje otići u Kinu“.
Međutim, zanimljivo je da je samo dvadesetak dana ranije, 9. jula kancelarka Angela Merkel, na konferenciji sa Li Kećijangom, kineskim premijerom, pozdravila nameru kineskog proizvođača baterija za električne automobile CATL da u Nemačkoj otvori fabriku baterija, jedinu te vrste u Evropi nazvavši to novim korakom u sino-evropskoj saradnji. Inače godinama nemačke kompanije uz podršku države razmatraju gradnju fabrike baterija uzevši u obzir regulativu i razvoj električnih automobila, ali prosto nisu imali znanje i tehnologiju za takav korak. Merkelova je rekla da kad već nisu mogli sami da naprave fabriku, dobro je što će se takva tehnologija proizvoditi u fabrici u Nemačkoj. Inače, nemački BMW je napravio veliki ugovor o otkupu baterija za svoje e-automobile od ove kineske kompanije.
Prilikom julske posete Kećijang je pozvao Nemačku da obezbedi isti tretman kineskih investicija kakav imaju nemačke firme u Kini.
„Naše investicije ne prete nacionalnoj sigurnosti. Kroz zajedničke projekte želimo da učimo od vašeg iskustva i vaših tehnologija“, poručio je on.
Ipak, Nemci se plaše da ako se ostvari plan „Made in China 2025“, po kome Kina treba da umesto proizvođača jeftine robe postane proizvođač vrhunske tehnologije, njihova industrija će izgubiti utakmicu na svetskom tržištu. To se pre svega odnosi na ponos Nemačke, autoindustriju. Tim pre je nemačka javnost bila zatečena kada je ranije ove godine vlasnik automobilske kompanije Geely Li Šufu objavio da je postao vlasnik skoro 10 odsto akcija Dajmlera, što ga svrstava među najveće akcionare automobilskog giganta.
Inače u prošloj godini su kineske kompanije kupile 54 nemačke firme i u nemačku privredu uložile 13,7 milijardi dolara.
Ono što zabrinjava nemačke, ali i američke vlasti je to što u preuzimanjima kompanija sve više učestvuju državne kineske ili privatne kompanije, ali dobro povezane sa državom. U 2016. su kineske državne kompanije napravile 35 odsto investicija u Evropu, a 2017. je taj udeo skočio na čak 65 odsto. Prošle godine su Kinezi investirali u svetu 119,7 milijardi evra, što je pad od skoro 30 odsto u odnosu na 177,2 milijarde iz 2016. godine. U EU Kina je prošle godine investirala 30 milijardi evra.
Najbolji pokazatelj nervoze zbog kineskih investicija je poruka komesara za proširenje Johanesa Hana da bi Peking mogao da pretvori zemlje Zapadnog Balkana u trojanske konje kada jednog dana uđu u EU. On je poručio da ima razloga za nemir zbog Kine koja je imala velike investicije u infrastrukturne projekte u regionu.
Inače SAD još od mandata Baraka Obame blokiraju pojedina preuzimanja kineskih kompanija, pre svega u tehnološkim oblastima, telekomunikacijama, proizvodnji čipova, IT-u. Čak su svojevremeno, 2016, uspeli da zaustave i preuzimanje nemačkog proizvođača čipova Aikstron preko udela jedne američke fime. Ipak od 2005. do 2017. kineske kompanije su u SAD uložile skoro 140 milijardi dolara, dok je u suprotnom smeru uloženo 190 milijardi dolara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
