Kontrola vatre

Sekvenciranje DNK kod vaši može razotkriti mnogo dilema o ljudskoj evoluciji i obrascima čovekovih migracija. I dati odgovor na pitanje koje sebi postavljaju mnogi antropolozi, sociolozi, ali i laici: kada je čovek počeo da nosi odeću?

Naime, odgovor na ovo pitanje je nemoguće dati koristeći se arheologijom. Jednostavno, rana ljudska odeća nije mogla ostati sačuvana na današnjim arheološkim nalazištima. Umesto toga, zapitan svet se okrenuo najboljem od svih odgovora: evoluciji. Pošto su telesne vaši tako dobro adaptirane na ljudsku odeću, one sigurno nisu mogle postojati pre nego što se čovek počeo oblačiti. Zato je bilo ključno pronaći kada su se telesne vaši prvi put počele genetski razlikovati od onih na (čovekovoj) glavi. Odgovor je precizan koliko i inspirativan: pre oko 170.000 godina. Čovek se tada prvi put obukao.

Ovaj podatak je interesantan zato što se to dogodilo oko 70.000 godina pre nego što su ljudi migrirali u hladnije predele i na veće geografske širine (što je počelo pre oko 100.000 godina). Međutim, počeli su da se oblače i mnogo kasnije od vremena kada su izgubili ozbiljnije krzno (što se desilo pre oko milion godina). Drugim rečima, čovek je bio i ćosav i nag jedan značajan period u svojoj istoriji: rani ljudi su u Africi stotinama hiljada godina živeli bez odeće. Ali, moderni čovek je migrirao iz Afrike tek onda kada se obukao. Upristojio se i krenuo na put, rekli bi neki. Uzroci cele te tekstilne gužve verovatno se tiču ledenog doba, ali i razvoja novih kamenih oruđa, kontrole vatre i strategija za lov.

Dakle, istorija mode je istorija stara 170.000 godina. Nekome će ovaj datum delovati rano, nekome kasno, a neko će se pitati zašto se čovek uopšte i oblačio. Pošto se homo sapiens pojavio pre oko 200.000 godina, čini se da je odeća zaista pratila čoveka koji se može istinski nazvati čovekom. Sa osvajanjem planete anatomski moderni čovek je počeo obučen. U tom smislu, odeća nije nekakva novotarija ili zavera svetskih tekstilnih kompanija i robnih marki. Rani ljudi bili su pristojan svet. Sve ovo baca novo svetlo i na narodne i navodne mudrosti. Jer, biće da odelo ipak čini čoveka? Dok sa sobom nosi parazite. Naravno da odelo nije stvorilo čoveka, ali je zaista bilo tu dok se on pojavljivao u izdanju u kakvom ga poznajemo danas.

Ali, na drugi i nešto širi pogled, u pitanju jeste tek trenutak. Cifra od 170.000 godina je smešna u odnosu na ukupnu genezu čoveka kao vrste. Naime, red homo je star oko 2,4 miliona godina. Pre nego što su na sebe navukli smokvin list, čovek i njegovi preci su se nahodali afričkom savanom bez problema sa kombinovanjem boja, peglanjem i vešom u zadnjici. Za naše mozgove koji su tako dugo rasli u jednom razgolićenom okruženju tekstil mora da predstavlja frustraciju. A oslobađanje od tekstila i dalje deluje oslobađajuće. Uostalom, svako ko je ikada bio na nudističkoj plaži posvedočiće da je tako.

Bez obzira na to koja nam je interpretacija priče o odevanju ljudske životinje prihvatljivija, jedna činjenica ostaje neumoljiva. Naime, isuviše često zaboravljamo svoje istinske pretke. One čiji je način života na nas zaista i uticao, time što je uticao na evoluciju mozga koji najvećim delom i danas nosimo u lobanjama. Zaboravljamo na tu rodbinu iz Afrike. Nešto dalju, a zapravo najbližu od svih. Saznavati o tome kada su se prvi put obukli, ispekli hranu, sahranili mrtve, skratili kosu ili lupali onim kostima uz zvuke Štrausa u Kjubrikovom filmu zapravo je priča o stvarnoj istoriji i tradiciji. Pred činjenicom prvog oblačenja golog majmuna, raznolike šare po narodnim nošnjama ili najnovija kolekcija iz sezone jesen/zima tada se pokazuju kao prozaične varijacije na temu, bezvredne mentalnog truda. To je perspektiva koja oslobađa, bili mi obučeni ili ne.

Uzgred, čovekove stidne vaši svoje poreklo vode od vaši koje su se vezivale za – gorile. Preko 3,3 miliona godina, skočile su i zakačile se na golog majmuna čijeg potomka danas nazivamo čovekom. I to jedino tamo gde su mogle: u čupave predele koje bespotrebno smatramo stidnim. Zbog kakvog intimiziranja između ranih gorila i ljudi je do tog skoka došlo, ostaje predmet spekulacije. Nauka je zgodno nezgodna stvar.