Odbrana autonomije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Novi film Majkla Mura opisuje kako počinje fašizam, poredi Ameriku danas i Nemačku onomad, i isto se dešava. Prva faza je zasenjivanje prostote (kod nas to je obavljeno), druga faza je potlačenje inteligencije – u jeku, kao što ovaj tekst opisuje. Ako to prođe, sledi fašizam. Rat, logori i sve ostalo.

2. Ne znam da li ste čuli, ali u nekoj dalekoj državi, mislim da se zove Kina, postoji vrhunsko obrazovanje, nauka i tehnologija, a univerziteti su dobrim delom pod partijskom i državnom kontrolom. Morate im objasniti da to ništa ne valja. Možda treba prevesti ovaj tekst na kineski.

3. Hvala.

4. Još 90-ih se kod Šešelja mogla videti opsesija veoma centralizovanom državom i opsesija medijima. Ako se narod „mesi“ propagandom, meni bi bilo zanimljivo poređenje proizvodnje nemogućnosti za rasuđivanje širokih narodnih masa usled propagande u nacističkoj Nemačkoj i proizvodnje nemogućnosti za rasuđivanje tabloidizacijom svega, kao što rade Šešeljevi nusprodukti danas. Deluje da su efekti isti – sa milionima ljudi kojima je tabloidizacija „instalirana“ možete da manipulišete kako god hoćete, baš kao i sa običnim narodom u nekadašnjoj Nemačkoj.

5. Tko uništava univerzitet – iz drugog ugla
   Ako slušamo buduće akademce – studente i neke njihove profesore, a moramo ih slušati, oni su u pravu više nego bilo ko drugi – oni su naši budući akademici – naša viša klasa, onda blokade saobraćajnica, blokade institucija, žigosanje neistomišljenika ili ti seljaka, itekako ima smisla.
   Bez pogovora, bez nepotrebnog gubljenja vremena, predlažem da budućim akademcima i nekim njihovim profesorima damo da vode dežavu.
   Zašto?
   Naši budući akademici i neki njihovi profesori su naši “nadljudi”, koji veruju da slede Ničeovog “nadčoveka” (nem. Übermensch), i istinski veruju da se nove vrednosti stvaraju blokadom ulica i raskrsnica, degradiranjem univerziteta, uništavanjem državnih ustanova… lista nema kraja.
   I zato njima, budućim akademcima i nekim njihovim profesorima, treba dati vlast.
   Istina, Niče verovatno pod novim vrednostima nije mislio na “represiju nad neistomišljenicima i njihovim zatiranjem”, ali to je samo sitnica, ko se na nju osvrće!
   Elem, priča-poruka za kraj, …neki, budući akademac je ubio majku i oca. Uhvaćen je na delu i završio na sudu. Molio je za milost. A kada je sudija pitao: „Milost za tebe? Koji su tvoji razlozi?“ Usledio je briljantan odgovor: „Ja sam sada siroče!“

6. Mnogo lep i tužan tekst. Do nedavno je izgledalo nemoguće da nekom uopšte padne na pamet da zatvori Univerzitet, sada će se to dogoditi, jer je znanje većini uskraćeno i, uspešno, proglašeno neprijateljem, pa nema ko da ga odbrani.

7. Autonomija Univerziteta je neophodna. Potrebna je izboriti se i za kvalitetan kadar. Nisam uveren da svi univerzitetski centri Srbije poseduju nastavnike sposobne da odgovore na sadašnju kriznu situaciju. I ovi, verni režimu, čuvajući stečene privilegije, i ovi na suprotnoj strani – „blokaderi“. Mladi treba da se bune, da traže odgovore na društvena pitanja, ali da nastupaju kao jedan organizam, poput Kominterne, sužava njihove izglede na konačnu pobedu. Tako da je i Univerzitet ugrožen. Možda je to i prava slika današnje Srbije. Država protiv same sebe. Možda da se svi, kao društvo, resetujemo, pa iznova da…

8. Stvar je ko ce da vlada na univerzitetima, koja ideloska i interesna grupa, ko ce da postavlja svoje a ne o autonomiji, postoje fakulteti po Srbiji koji su pod kontrolom Kisjuhasovih istomisljenika, nema tamo ni A od autonomije ni od strucnosti.

9. Cenjeni Aleksej !
   Poznato je da su drzavni univerziteti u svetu najcenjeniji, jer su najkvalitetniji.
   Osnivani su i finansirani od strane drzave, pa se postavlja pitanje,
   koliki uticaj treba da ima drzava u tim univerzitetima, kada se desi smrtni slucaj, na osnovu kojeg je sud zatrazio, da policija napravi uvidjaj ?
   Licno mislim, da zakon u ovom slucaju, nije povredjen.
   Kada su u pitanju evropski univerziteti, Bolonja i Pariz, treba podseti, da smo vise od 200 god. kasnili, za najstarijim svetskim univerzitetima:
   „Al Karaouine“, Maroko, 859 godine, zatim Kairo-970/72 god. i u Iraku-Bagdadu, 1065 god.
   Neka se zna, da nam je obrazovanje doslo iz zemalja, koje mi cesto omalovazavamo.