Goran Hadžić je uhapšen u osam sati i dvadeset četiri minuta u rejonu Fruške gore. Po tako preciznom opisu predsednika Tadića, izgleda da je neki specijalac, kada je pred sobom ugledao Gorana Hadžića, najpre pogledao na sat i rekao: „Sada je tačno 08.24. Ovo je mali korak za čovečanstvo, ali veliki za Srbiju. Javite predsedniku da je Poslednji Mohikanac uhapšen u akciji, tačno u minut.“
Stvar se, naravno, desila spontano. Hm.
Interesantno je, međutim, da su još u ponedeljak mnogi ovdašnji žurnalistički pregaoci imali informaciju da je lice Hadžić Goran „lišeno slobode“.
– Maaaa jooook – demantovali su tog dana nadležni organi. „Ne znamo ništa o tome. Evo nas na Fruškoj gori, raspaljujemo roštilj“ – rekli su nadležni organi.
Onda je u utorak, jedan ovdašnji dnevni list objavio sledeću informaciju – Goran Hadžić će biti uhapšen sutra (dakle u sredu), nalazi se u Vojvodini i vlasti trenutno pregovaraju s njim o mirnoj predaji.
– Maaa joook – demantovali su i to nadležni organi. „Ne znamo ništa o tome. Evo nas na Fruškoj gori, raspaljujemo roštilj“ – rekli su nadležni organi.
Ostaje posle svega nejasno – zašto taj dnevni list nije svoju, ispostavilo se, veoma tačnu informaciju – potkrepio i detaljima – recimo: „Kako ekskluzivno saznajemo, Goran Hadžić će biti uhapšen sutra u osam sati i dvadeset četiri minuta, u rejonu Fruške gore, nacionalnog parka čuvenog po pitomim padinama, stoletnim šumama, nadaleko poznatom vinogorju i odličnim mestima za raspaljivanje roštilja.“
– Maaa joook – demantovali bi i to nadležni organi. „Ne znamo ništa o tome. Evo nas na Fruškoj gori, raspaljujemo roštilj“ – rekli bi nadležni organi.
Da je neko juče u 08.23, recimo, pozvao nadležne organe i pitao ih – da li je tačno da je uhapšen Goran Hadžić – nadležni bi rekli: „Maaaa joooook! Evo, nas na Fruškoj gori, roštiljamo… Čekajte samo sekund, ide neki šumar…“
I ispostavilo se da su svi bili iznenađeni što šumar u stvari nije šumar. Nego magacioner od karijere. I da je po šumama i gorama predvodio Pokret gorana. Tačnije Pokret Gorana. Zatečen je, dakle, u šumi, na pola puta između kasarne i manastira, naoružan, obrijan, ošišan, krenuo je da podigne novac. Iz bankomata marke „jatak“. Okačenog o bukvu.
Ali, ko za inat, baš usred te šume nadležni organi su raspaljivali roštilj – Vukčević je pravio srpsku salatu, Vekarić obrtao kobasice, a BIA sve to obezbeđivala kako i dolikuje.
– Kako vi baš tu da se zadesite, da nije to malko namešteno?
– Maaa joook! Mi bili na Fruškoj gori i raspaljivali roštilj…
– A kako su onda mediji znali da će Hadžić biti uhapšen baš u sredu, baš u 08.24, baš u rejonu gde ste vi raspaljivali roštilj?
– Ma joook! Mediji pišu svašta. To su bile grube spekulacije. Mada, kao što vidite i ćorava koka ubode zrno, i mediji ponekad ubodu baš takvu ekskluzivu – objašnjavali su nadležni organi.
– Da li će onda mediji koji su znali da će G. H. biti uhapšen baš u sredu, baš u rejonu roštilja, dobiti zasluženih milion evra nagrade – logično je pitanje novinara.
– Maaaa jooook!
Tako je završena još jedna akcija koja je ličila na potragu. Šteta samo što je poslednja. Baš je bilo zabavno. Ćao begunci, ćao Akcioni timu, nedostajaćete nam. Mnogo.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
