Zahvaljujući nekim osobama, po vertikali i horizontali, nažalost, zajedničke nam domovine, poželim da se ista zove Moronija. Ili, Imbecilija… Kretenija? Neverovatna je količina gluposti, velikog i malog pizdarluka, sitnih i krupnih pakosti, ali i ozbiljnog bola i nesreće, koje mi jedni drugima priređujemo. Svakodnevno. Kakvi Hrvati, Bosanci i Albanci… Nemci i drugi naši tradicionalni i najbolji dušmani, ovi iz Haga i Brisela, pa bivša Komiterna, svevremeni Vatikan… biciklisti (mamicu im njihovu), vodoinstalateri (kako, zašto oni, a za bicikliste je OK?). Ma, niko nam ne može onoliko ružnog, prljavog i zlog smisliti i učiniti, koliko i čega, mi sami sebi možemo. Niko pod kapom nebeskom.
Recimo, izvesni beogradski sudija za prekršaje proglasio je krivim profesora istorije u jednoj osnovnoj školi, zato što je ovaj „pružao usluge“ turističkog vodiča, a po prijavi Turističke inspekcije, jerbo okrivljeni nije imao neophodnu dozvolu, licencu šta li, i bez istih je, ipak, dakle, neovlašćeno, svojim učenicima govorio o ljudima i događajima iz naše nam povesti. I to nasred Kalemegdanske tvrđave!
Ovaj slučaj bi, verovatno, u nekoj normalnoj državi, bio povod za gromoglasno smejanje i sveopštu sprdnju, dok je u nas, budući da stiže iz beskrajne serije sličnih, paradigmatično upozoravajući. Od početne scene tako prilične, recimo, češkim filmovima iz šezdesetih godina minulog veka, gde dvoje turističkih inspektora presreću profesora osnovne škole tokom časa istorije na otvorenom prostoru, onda ga oštro i odlučno legitimišu, potom pišu prijavu zbog neovlašćenog „pružanja usluga“ turističkog vodiča, zatim tu prijavu neko važan u Inspekciji pročita i prosledi sudiji za prekršaje, ovaj slučaj temeljno prouči i sa obrazloženjem i formulacijom koja se najčešće lepi za majstorice najstarijeg zanata, izriče okrivljujuću presudu! I niko da prekine taj lanac besmisla.
Znam da su razne inspekcije – uključujući i narečenu – važni segmenti u regulisanju pravne države i društva reda, rada i (među)poštovanja. Ali! Zar turistička inspekcija ne bi trebalo da, bukvalno svakodnevno, kontroliše rad mnogobrojnih agencije i proverava šta se tamo sve (ne)radi? Nema leta u kojem nekoliko stotina naših sudržavljana, nakon uredno plaćenih uplata za „letovanje iz snova“, sa sve najmanjom decom, bebama čak, ne prođe kroz golgotu najsurovijeg maltretiranja, daleko od svoje zemlje, sami i bespomoćni. Zahvaljujući, naravski, javašluku, bezobrazluku i totalnoj neprofesionalnosti nekih, takozvanih, agencija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
