Neprijateljska arhitektura

Reč je naime o taktici koju primenjuju brojne trgovačke kompanije u svetu da „neprijateljskom arhitekturom“ poput metalnih šiljaka spreče „nepozvane goste“ da ometaju kupce u razgledanju izloga. Problem je u tome što takve prostore za odmor ili prenoćište koriste najnezaštićeniji slojevi društva poput beskućnika ali takođe služi i kao odmorište za stare, decu i bolesne. Javnost je odluku menadžmenta Springfilda sasvim ispravno ocenila kao bezočnu i nehumanu, te da je reč o gramzivosti koja je zbog profita spremna da gazi i osnovne postulate ljudskosti. Zbog toga je putem društvenih mreža najavljen protest ispred te prodavnice Springfilda. Samo što je to učinjeno šiljci su sklonjeni a aktivisti su to, sasvim opravdano, proglasili svojom velikom pobedom.

U potpunosti podržavam inicijativu građana koji su se pobunili protiv metalnih šiljaka ispred izloga Springfilda. Ono što me je začudilo a pomalo i zabrinulo je što su demonstranti a među njima je bilo najviše onih koji se deklarišu kao levičari bili spremni da svoj protest iskažu tako što će da sednu na ulaz u prodavnicu i na taj način spreče kupce da uđu i pazare u radnji. Ne razumem kako neko ko se naziva levičarskim aktivistom može i da pomisli na takav vid protesta jer je potpuno jasno da bi u slučaju slabije zarade radnje usled bojkota prvi stradali radnici to jest prodavci. Naime, poslodavac ni u takvoj situaciji ne bi želeo da se liši profita te bi ili smanjio zarade zaposlenima ili otpustio nekog od njih proglasivši ga tehnološkim viškom. Treba zaštiti interese beskućnika, starih, dece i bolesnih ali to nikako ne može da ide na štetu radnika. Takođe nije mi jasno kako to da neko ko se smatra levičarskim aktivistom može da najavi skup ispred prodavnice a pri tom da na bilo koji način ne iskaže solidarnost sa radnicima u trgovačkom sektoru za koje je poznato da imaju veoma niske plate i teške uslove za rad. Postoji niz legalnih načina protesta poput demonstracija ispred radnje ili deljenja letaka kupcima o neispravnom potezu menadžmenta radnje i apela na njih da tokom kupovine protestuju zbog takvog čina. Ne kažem da ti levičarski aktivisti ne mare za prava radnika već da u konkretnom slučaju nisu vodili računa o mogućim štetnim efektima njihovog protesta.

Inače, samo par dana posle uklanjanja šiljaka ispred Springfilda na društvenim mrežama su se pojavile fotografije istih takvih šiljaka postavljenih ispred nekih drugih privatnih prodavnica. Znači protest ispred Springfilda jeste dao rezultate ali nije uticao na težnju menadžera trgovinskih lanaca da prekinu sa takvom praksom. Stoga je sasvim jasno da pojedinačni protesti nisu dovoljni već je potrebno pokrenuti intenzivnu kampanju protiv „neprijateljske arhitekture“ sa ciljem da nadležni u gradu zabrane postavljanje metalnih šiljaka ispred izloga.