Po njima, opozicioni bojkot biće uspešan jedino ako glasa polovina onih koji su glasali na parlamentarnim izborima 2016. To im je cifra koju unapred priznaju, ispod toga ni u ludilu. Prema zvaničnim rezultatima, broj glasalih 2016. je 3.778.923. Tadašnje opozicione liste, računajući i one koje su se dosad raspale, promenile stranu, ili nisu prešle cenzus poput one Borka Stefanovića – Srbija za sve nas, osvojile su ukupno 871.019 glasova. Što znači da bi sada, u novom sastavu, i osvežene drugim ljudima poput Dragana Đilasa, grupe intelektualaca Samoodbrana, i uz pomoć raznih građanskih inicijativa od NDB do Lokalnog fronta, morale još milion ljudi ubede u bojkot. Tačnije, da na dan glasanja ostave kod kuće još 1.018.442 glasača da bi vlast priznala da je bojkot uspešan.

Samo što je to računica za tešenje, budući da se uspešnost bojkota neće meriti samo time šta će saopštiti Vučićevi glasnogovornici. I šta je, po njihovom sudu fer. I to ne samo zato što neko hoće namerno da ih osujeti, već zato što oni sami sebe najbolje ruše. Ako jedan Vladimir Đukanović, koji važi za poštenog među naprednjacima u njihovim okvirima, slaže javnost da zamrzava aktivnost u SNS, a ustvari samo pravi letnju pauzu od mesec i po dana, i ničim izazvan svoj povratak sa odmora objavljuje, koliko će se tek verovati drugima. Naprednjaci će možda dokazivati da među onih drugih tri miliona birača koji nisu izašli na izbore ni 2016. kao što neće ni 2020. SNS ima takođe 50 odsto, ali će im biti uzalud.

Senka na Vučićevoj pobedi će ostati i ako samo tih 800.000 tvrdih birača opozicije, koji su i 2016. bili protiv vlasti ostane, kod kuće na izborni dan. I tu senku naprednjaci će morati da pokrivaju i čestitkama iz inostranstva, i konsultacijama kod predsednika o novoj vladi, pa čak i novim koalicionim partnerima. Kad god se piše i priča o bojkotu iz 1997. previđa se da je Milošević tada morao da uzme i Vuka Draškovića i Šešelja za koalicione partnere. Možda se Vučić sada priprema za to isto kada kaže da iz opozicije cenzus prema njegovom uvidu prelaze samo „gospodin Dačić, gospodin Šešelj i gospodin Trifunović“. Pa, vidimo li već maj ili jun 2020. kada kod Vučića dolaze prvo jedan, pa drugi i na kraju Sergej Trifunović da pregovaraju o vladi? I ko će u tu vladu da veruje?