Frau Flik

Usred vožnje auto-putem, stigla mi je poruka iz Graca. Gospođa, zvaćemo je Frau Flik, koja se od februara povremeno javljala, stavljajući mi do znanja da prati moju situaciju, pitala je prvo gde smo, ja sam odgovorio nigde, a zatim se požalila kako ju je neki nevoljnik iz Irana ispalio za jednogodišnji smeštaj, našavši bolji u Nemačkoj, pa ako bismo hteli…

Odleteli smo u Grac, koji je za nas postao najlepše mesto na svetu, kao i prethodna dva, u kojima smo boravili otkako su nas izvukli iz Beograda. Frau Flik bila je gostoljubiva, ali stroga.

Nastupala je ispred organizacije koja je u Grac dovodila uglavnom marginalne strane umetnike, a neke od njih je i štitila od autokrata i diktatora.

Kad kažem stroga, pet puta nam je pokazala da ključ ne sme ostati unutar stana, jer ako se vrata zatvore i automatski zaključaju, moraće da dođe bravar, a on košta toliko i toliko. Otpad se selektuje i nemojte da vam pada na pamet da ne reciklirate!

Docnije smo, kada nam je, dok smo nakratko skoknuli do Beograda da vidimo roditelje, uletela u stan i izbacila iz njega đubre koje smo sortirali, shvatili da reciklaža nije tako bitna.

Ne naginjite se tu, pašćete.

Ovde je živeo Franc Ferdinand, vi Srbi ste ga ubili i tako to, ali u tim danima, naš anđeo takoreći, Frau Flik, nam je bez po muke izvadila ausvajse, na godinu dana.

Tri meseca su prošla, a onda me je Frau Flik, petog septembra, obavestila mejlom da druge međunarodne organizacije za zaštitu tikvana treba da nam pomognu da nađemo novi smeštaj, kada krajem decembra budemo izlazili iz stana.

Znate kakav sam, lako se uzrujam, pa sam u uzrujanom mejlu pitao Frau Flik kakav sad decembar, a bio je juni.

Frau Flik odgovorila je da se možda nismo baš razumeli, htela je da kaže „ako“, a ne „kad“ izađemo krajem decembra, u svakom slučaju treba na vreme misliti o budućnosti, setite se kako sam vas našla onomad na auto-putu i dovukla ovamo, u raj.

Evo vam par linkova za umetničke rezidencije, na koje vam nikada neće pozitivno odgovoriti, ali se svakako javite na vreme.

Mi vas nećemo izbaciti na ulicu ako se ne snađete, što ne znači da vam nećemo ljubazno pokazati gde je ulica.

Uz to, neko od ostalih stanara može da strada, ako bi neko došao da vas ubije, gospodine Vidojkoviću, mislite i na to! Međunarodni eksperti i psiholozi koji su se mojom suprugom i sa mnom bavili od februara, zaključili su: ta žena je ili šašava, ili vas teroriše po nalogu, u svakom slučaju, jasno vam je da tamo niste više dobrodošli.

Baš tada je bila Banjska i ja sam osetio zov otadžbine. Učinilo mi se da je kreten nešto slabiji nego što je bio i da će biti još slabiji.

Paralelno sam sa stranim organizacijama koje se bave Vidojkovićem i sličnima razradio plan B i plan C. Plan B je da sačekamo do posle Nove godine, pa ako krenu opet da me maltretiraju, da ponovo na svaka dva meseca idemo u novo mesto iz snova, a plan C, pa, bio bih lud kada bih sa vama delio plan C. Plan A znate.

Nisam hteo da žurim na rezervnu poziciju, već sam odlučio, a supruga se složila, da je dosta bežanja i da je vreme da budemo malo u slobodnom Beogradu. U PEN-u su se zgrozili ovom odlukom.

Kada sam obavestio Frau Flik da napuštamo stan do kraja novembra, bila je srećna. A onda nam je naredila da vratimo ausvajse.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.