Foto: Aleksandar Roknić„Psst, ogledalce, ogledalce…“
„Aaa! Upomoć, kakav užas! Čudovište mi je u sobi!“
„Šta ti je, bre, to sam samo ja, Konjdilom.“
„Nikad se neću navići na to koliko si gadan. Majko mila, kud se dedoh baš kod tebe, ko me je kleo nije dangubio.“
„Smiri se, hoću samo da te pitam…“
„Zašto me nisu dodelili Marijanu Rističeviću ili Sarapi. Obojica su Apoloni u odnosu na tebe, prokleta ubuđala nakazo!“
„Ogledalce, ogledalce moje…“
„Vidi ga. Koliko si samo uporan, prava polna bradavica u poluljudskom obliku. Onom ko ti je nadenuo nadimak Konjdilom treba dati zlatnu medalju za davanje nadimaka.“
„Šta ti je bre, šta se brecaš na mene toliko!?“
„Zašto me cimaš usred noći?! Zar ne može da sačeka do jutra, šta god da je palo na pamet toj tvojoj pokvarenoj glavudži?“
„Ne može. Stvar je veoma hitna. Cela Srbija gori, Evropska unija propada, Iran ponizio Trampa, Putin spremio strašan odgovor, blokaderi sa dna kace ruše Srbiju, Žaklinin deda, Žaklinin deda…“
„Šta ti je, prezupčio si?“
„Da. Puna mi je glava naslova, stalno iste stvari vrtim ukrug. Ne mogu da spavam, a evo, sad više ne mogu ni u ogledalo da se pogledam.“
„Konačno jedan ispravan zaključak. Šta će ti ogledalo uopšte, koliki mazohista moraš da budeš da bi se sa tvojom gadnom njuškom ogledao u njemu? Jadniče, sa velikim J, lepo kaže tvoje srednje slovo.“
„Ogledalce, ogledalce moje…“
„Gospode, pomagaj. Pokloni me Vulinu i pevaću. Daj me Siniši Vučiniću i napiću se od sreće.“
„Neću prestati dok ne pristaneš da mi pomogneš.“
„Užas. Ajde, gukni.“
„Ogledalce, ogledalce moje, najbolji način da se zbriše iz zemlje koji je?“
„Dosadilo ti da javno emituješ svoju gnusobu?“
„Vidim da je Sisoliniju došao kraj, što će reći i meni. Pokušavam da pronađem način da zbrišem, a pošto niko sa mnom ne govori, preostalo mi je da pitam samo tebe.“
„Nemaš puno izbora. Probaj da se sakriješ u bure s nuklearnim otpadom. Kroz deset godina ćeš mutirati u čudovište koje svojom nakaznošću ruši zgrade. Prava Konjdilomzila, he he.“
„Lepo sam te pitao, a ti se sprdaš!“
„Okej, okej. Najefikasniji način da nestaneš je da se obesiš. Odaberi neki dobar luster ili još bolje banderu, uzmi jako konopče i obesi se. Ne samo što te više neće biti, već će te narod slaviti. Nijedna tvoja životna odluka neće tako lepo odjeknuti kao ta.“
„Možda si u pravu, ali ja bih i dalje da živim. Ne mora niko da me voli, samo hoću da trošim svoje parice, na nekoj tajnoj lokaciji. Ni porodicu neću da vodim, kome još to treba. Hajde, daj mi savet.“
„Ako se dovoljno napnem, možda mi uspe da se samopolomim.“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
