Foto: Radenko TopalovićDeluks opremljeno (masna hartija, zaheftano, kao holandski Plejboj) kapitalno delo „Vodič za penzionere 2023“ (u daljem tekstu Vodič), autora PIO fonda, u izdanju PIO fonda, odštampano je u tiražu od milion i šesto hiljada primeraka, što ga čini jednim od najtiražnijih štampanih izdanja u istoriji Srbije.
Vodič se deli besplatno srpskim penzionerima, ali on je samo na prvi pogled besplatan.
Biće penzionera kojima će ovaj vodič dići pritisak, što u njihovim godinama može skupo da košta, a ima i onih koji će biti toliko dirnuti ovim delom, da će se, ophrvani emocijama, rasplakati, a znamo da i to u njihovim godinama i te kako ume da košta.
Dakle, Vodič je opasan po zdravlje čitalaca, koji su na to, reklo bi se, čak dvaput upozoreni – na njegovoj naslovnoj i pretposlednjoj stranici.
Na naslovnici Vodiča vidimo fotografiju penzionerskog para, koji je čitaocu okrenut leđima, što, prema nekim tumačenjima, simboliše njihov odlazak na onaj svet.
Prema drugim tumačenjima, ova fotografija predstavlja POV džeparoša, to jest pljačkaša, koja se sprema da penzionerima zavuče ruku u džep, ili siledžije / manijaka, koji se sprema da ih gurne u kućni pritvor.
Poslednja fotografija u knjizi su opet penzioner i penzionerka (ona hoda pomoću štapa), koji odlaze asfaltiranom pešačkom stazom, kroz drvorede, u fazonu „ćao, nema više“. Ovakva art direkcija i kod nas mlađih izaziva jezu, a ko zna kako je onima kojima je Vodič namenjen.
Glavni junak knjige je Mali Alek. Na prvih pet stranica, Mali Alek se ulizuje penzionerima i računajući na njihovo slabo pamćenje, laže kako je za njih uradio mnogo toga, uopšte se ne osvrćući na činjenicu da ih je najpre najpre opljačkao, pa im je zabranio da izlaze iz domova na početku pandemije, pa ih je pustio da idu kuda hoće u nastavku pandemije, sve vreme ih manijakalno hipnotišući sa TV ekrana, dok oni i njihovi vršnjaci padaju kao muve.
Glavni junak je, dakle, antiheroj, a to je popularno u modernoj literaturi. Dalje, fotografija Malog Aleka nestaje, ali njegove laži, podlosti, ulizivanja i lupetanja ostaju, na sve sedamdeset i tri (!!!) stranice Vodiča. Zabrinjavajući tekst verno prati zabrinjavajuća art direkcija, zbog koje Vodič za penzionere neodoljivo podseća na vodič za onaj svet, iz filmova B produkcije.
Font je najveći mogući, veličina 125. Neki će reći da je to zato što penzioneri slabo vide, a neki pretpostaviti da je to zato što bi, da je font normalne veličine, Vodič imao 23 stranice, što znači osamdeset miliona stranica manje za dil sa štamparijom, pa vi računajte.
Čemu ova knjiga? Da li je reč o literarnom avanturizmu mladog PIO; ili možda o milionskim ugradnjama pojedinaca za pripremu za štampu i štampu; ili možda idu izbori? Najverovatnije sve zajedno. Solidan materijal za potpalu individualnih ložišta.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
