Zašto slušam Studio B 1Foto: Miroslav Dragojević

Ne mogu da palamudim o petom oktobru, smučilo mi se. Svake godine, isto – „nije bilo šestog oktobra“, „revolucija jede svoju decu“, „i da nije bilo dogovora sa JSO, bilo bi petog oktobra“ i slična bulažnjenja.

Bilo je šestog oktobra, došao Ivanov u Beograd i rekao Slobi mr’š. Peti oktobar je bio odbrana pokradenih glasova, a gledajući i slušajući naprasno oslobođene srpske medije te večeri, skontali smo da smo ladno učestvovali u revoluciji.

U istoj revoluciji učestvovali su DB, policija, skoro svi Miloševićevi dojučerašnji pajtosi, a posebno su se istakli JSO i „zemunski klan“.

A sad, tema kolumne. Neko je Draganu Đilasu, kada je prvi put trebalo da gostuje u DLZ, prijavio da sam za TV Studio B, u vreme kad je bio gradonalčelnik, umesto „televizija“ rekao „đilasočmarolizija“. Znate već Dragana, totalno je popizdeo, zamalo da odustane od snimanja, ali kad smo se upoznali, sve je bilo okej.

Moja oštra kritika nije bila uperena prema njemu, već prema dupeuvlakačkoj uređivačkoj politici informativne redakcije „Studija B“, koja je svoje najmračnije trenutke ipak doživela kad je došlo vreme za šlihtanje Aleksandru Vučiću.

U tekstu posvećenom novom izrazu „otpriznavanje“ (neko je duhovito primetio da je „rezaražavanje“ još luđa nova reč) napisao sam da su me u kolima prepale vesti na radiju „Studio B“. Umesto da komentarišu otpriznavanje, čitaoci su se čudili što slušam taj radio.

Studio B pušta ubedljivo najbolju muziku, uglavnom desetak godina staru. Oni savršeno usklađuju plej-listu sa saobraćajnim i vremenskim uslovima.

Muzika „Studija B“ najbolji je saundtrek za vožnju po velegradu.

Dugo sam zamišljao kako tamo gore sedi neki sasušeni zaboravljeni di-džej, osmatra grad i pušta savršene pesme. Sneška mi je srušio, hm, ne sećam se ko, rekavši: „Brate, ostala im je plej-lista iz doba pre privatizacije i muzika ide automatski.“ Vau.

Prvo, svaka čast onom ko je pravio tu plej-listu, a ovo je ujedno i prvi slučaj da je veštačka inteligencija, ujedno i jedina inteligencija tamo, preuzela kontrolu nad radijskim programom.

Rado slušam i „Slobodnu Evropu“, ali i to, doduše, zato što slušam muziku na Studiju B. Upravo zahvaljujući tome što svakodnevno emituje „Slobodnu Evropu“, „Studio B“ je, paradoksalno, jedina radio-stanica u zemlji gde se mogu čuti objektivne vesti. Sa nestankom „Lagune“, koja je puštala solidnu muziku, ali ne tako dobru kao STB, a i objektivne vesti, međutim ne kao „Slobodna Evropa“, mi više nemamo ljudski radio.

Okej, Radio Beograd 2 je dobar, puštaju vrhunsku klasičnu muziku i radio-drame iz doba SFRJ. Sve ostalo je informativno i muzičko dno.

Kad već prisustvujemo umiranju domaćeg radija, možemo da pohvalimo ono što valja. Moronske vesti „Studija B“ (i na RB2 su moronske, aha) treba tretirati kao invaliditet.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.