Zvižduk u osamnaest

Šta ti je mladost, ne smeta im zima i zagađen vazduh da jasno i glasno, ne gazeći travu, pokažu šta misle o vrhu piramide i njegovim izjavama. Ne znam šta je psiho mislio da će da ga snađe umesto onoga što ga je snašlo, javnog poniženja, pred celom Srbijom.

Intelektualna elita se, zahvaljujući povezanosti na mrežama, hitro organizovala i sa svojih fakulteta u blokadi doletela, da mu zagorča život.

U svom koprcanju, tokom kog je više puta menjao uloge i boje lica, poglavnik je uspeo da kaže da je, tokom protesta početkom devedesetih sedeo sam u čitaonici, dok su studenti na Terazijama zadavali prvi udarac Slobodanu Miloševiću.

Dok se u pozadini sve treslo od mladalačke vike, izjavio je da je on učio i da se ponosi svojim kukavičkim stavom iz studentskih dana, kada je čak i Srpska radikalna stranka bila protiv vlasti.

Zato sad i ne zna šta da radi, jer nikada nije bio deo nečega ovako veličanstvenog i nepobedivog, kao što je trenutna masovna blokada ogromnog broja studenata sa nekoliko desetina fakulteta, pa i onih fakulteta koji nikada nisu učestvovali u protestima, blokada koju su podržala skoro sva naučno-nastavna veća.

U samo nekoliko dana nasuprot režimu koji nas je doveo do ruba propasti našli su se naši najbolji primerci, studentkinje, studenti i njihovi profesori.

Poglavnik je pokušao da primeni svoj pasivno-agresivni fazon, koji nije ni palio kada je na ulicama bilo trideset ljudi. Ovog puta, sve što je lupetao nije upalilo, jer je buka koju je dizala razjarena ulična publika tokom njegovog nastupa, jasno govorila o tome kakva je predstava.

Trtljao je najpre o njegovim banditskim projektima, pa je studentima ispunio sve zahteve, ali njihov stav je da mu ništa ne veruju, da traže promene i to je to.

Onda je „prorekao“ da njegovo dobročinstvo neće naići na odobravanje, jer je studentski bunt političke prirode. Ajde?! Već smo utvrdili da je studentski bunt natpolitičke prirode, jer studenti jasno iskazuju želju da žive u normalnoj zemlji i normalnom društvu, a ne u ubilačkom smećarniku koji je govornik sa svojom bandom napravio. Svoju usiljenu slatkorečivost krunisao je izvođenjem policije na studente kako bi mogao da izmili iz predsedništva, a da ne završi na F odeljenju.

Kako doći do normalnog društva, nije pitanje za studente, već za one koji će u narednim danima, ohrabreni ovakvom demonstracijom sile nad autokratskom kulom od karata, ustati protiv antidruštva u kome crkavamo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.