Foto: Medija centar BeogradTo je pokazao i na vlastitom primeru, napuštajući živi svet prema nekim izvorima upravo u našoj Sremskoj Mitrovici, gde će – koincidencija koincidenciju stiže – potpisnik ovih redova za koji dan nastupiti na jednoj tribini.
A kakva je veza između slavnog blaženopočivšeg argentinskog fudbalera Dijega Maradone i drugog drevnog vojvođanskog mesta Čuruga?
Rekli biste nikakva, i tu biste se zajebali.
Kao prvo, neki Čuružani iznose argumentovane tvrdnje da je Maradona dalekom starinom iz ovog bačkog mestašceta.
Kao drugo, stanovnici Čurugu obližnjeg Žablja tvrde da ih spaja greh, jer je, po njima, Čurug selo poroka a Maradona se odavao poroku, onoliko.
Ne samo da je bio fejk-levičar, ne samo da je koketirao sa kokainom i drugim paklenim supstancama nego se čak družio sa Emirom Kusturicom.
Kako bilo, uskoro će u centru ovog mestašca osvanuti njegov džinovski mural, koji vrlo lako može postati mesto hodočašća ljubitelja Argentine i fudbala, iz Gospođinaca, Nadalja i Turije, pa i šire.
Proširuje se turistička ponuda, što bi se reklo.
Postoji decenijsko oštro rivalstvo između Čuruga i Žablja.
Kada biste im rekli da je u pitanju „narcizam malih razlika“, nadrljali biste.
Čuružani nikada nisu oprostili Žablju to što njihova opština – istorijski nepotkovano, kažu – nosi ime po Žablju.
S druge strane, Žabljani razne bedastoće pričaju o Čuružanima, između ostalog i viceve u kojima ovi potonji ispadaju smešni, zadrti i nadrndani.
Iako kroz Čurug protiče Mrtva Tisa, a tu je i sjajna plaža koja je doprinela da meštani poznaju plivačke veštine kao da su božeoprosti članovi Šapićeve stranke, u Vojvodini je – zahvaljujući Žabljanima – onaj skok u vodu, kada blepneš kao daska, na stomak, i kada ti bubrezi promene mesta – poznat pod imenom „čuruška lasta“.
Kruži i priča kako je Čurug nebezbedno mesto, pogotovo ako naiđete na derane koji ispred lokalnog dragstora ispivaju pivo.
Navodno je jedan pesnik lutao peške po Vojvodini, u potrazi za inspiracijom, i u Čurugu se sporečkao sa deranima, koji ga onako baš izdevetaše.
Pesnik je odustao od daljeg lutanja, a ovo zbitije je uticalo na njegovu poeziju.
Kritičari utvrdiše da je ona do tada bila puna nade, ljubavi i poverenja u dolazeće generacije, a od tada – bremenita brigama, tugom, pa čak i mržnjom prema ljudskom rodu.
Ima mnogo viceva o Čuružanima koji su navodno izmišljeni u Žablju, a jedan od njih pripoveda o čuruškom nesputanom grehu.
Navodno je neki Čuružanin, po imenu Aksentije, imao običaj da stoji na prometnom seoskom ćošetu, blizu centralne prodavnice, i svakoj ženi koja prođe, polovinom usta upitno dovikne, onako samo da ona čuje: Daš mi (onu stvar)?
Elem, prolazi jedna čestita Čuružanka, žena o sebi i pri sebi, i Aksentije izreče ovu mantru.
Žena prosto ne veruje šta je čula, pa ga osmotri, a on, gledajući je direkt u oči, ponovi ponudu.
Ona mu priđe i ošamari ga da se čulo do Temerina.
Sram te bilo!
No, sutradan, stvar se ponovi.
Ode ona po provijant, vuče ceger, ovaj traži (onu stvar).
Zvekne ga ona opet šakom, sada malo slabije, bi joj žao, i upita ga: Je li, majke ti, da li ti to nekada upali?
Veli on: Jesam se ja nadobijao šamara, ali sam se vala i… Moram nositi cijalis sa sobom!
E sada, kakve veze ima ovaj vic sa Čurugom od države u kojoj živimo?
Ima i te kako, znao je Marko Aurelije šta priča.
Sveprisutni naprednjački Aksentije stoji praktično na svakom ćošku naše zemlje i građanima isporučuje sličnu ponudu kao Čuružanin.
Ona je doduše povoljnija, jer osim seksa, uglavnom sledi i poklon.
Mogu Žabljani da pričaju koliko hoće da su Čuružanke pohotne, ali su one manje podatne od većine građana Srbije, pogotovo onog dela koji se – iz nepoznatog razloga – naziva „elitom“.
Neko se poda za nekakvu sinekuru, nekima obezbede dobar honorar za kolumnistički rad, neko dobije štelu u kovid centru, nekima zaposle jetrvu i spoljnu zaovu, neki su jednostavno navikli da budu uz vlast, pa inercija vuče, nečiji su politički patroni legli na rudu, pa moraji i oni, neki su ucenjeni zatvorom, a nekima je bome dovoljno da ih samo potapšu po ramenu.
Jedne koji sa Aksentijem naprave poslovni dogovor lako ćete prepoznati.
To su oni koji, sve šljapćući usnama, u svinjcima od nacionalnih frekvencije brane mudru Vučićevu politiku koja je dovela da je u Srbiji nezaposlenost minus 200 posto, jer svako ima po tri posla.
Imaju lifting skoro kao Zorana Mihajlović.
Drugi su mudriji, glume skrušenu zabrinutost nad nacijom i moralnu gromadnost.
Slično započinju rečenicu kao šovinisti kada kažu „Ja nisam šovinista, ali…“ – a posle tog „ali“ pršti nebeska mržnja.
Naprednjačka vlast je loša, ali… Iza toga ide najsočnije pljuvanje prema bilo kome ko toj vlasti može da bude alternativa.
I sledi zaključak: ovakvi kakvi jesmo zaslužili smo Vučića!
Praktično je on, kao kakav kralj, od Boga nam poslat!
Naprednjačkom Aksentiju – sve u svemu – cijalisa treba cela apoteka!
Ispravka: Curuska lasta je regularna lasta, sa palcevima pod pazuhom.
Tako je Dragane, apsolutno tačno. Čak i mi Novosadisti volimo da je praktikujemo. Čurug… MLogo zajebano selo. Ima ona stara, kad hoćeš da dobiješ po p…, idi u kafanu u Čurug.
Pozdrav za moje „Čuružovane“, mnogo zajebani ali veoma dobri.
Nisam mogao a da se ne osvrnem na ovaj tekst,čiji je autor na brzinu načuo i napisao nekoliko stvari kojim je uvredio i u losem svetlu prikazao Čurug.
Ne znam da li je autoru poznato od kada postoji Čurug i koja je njegova istorija,koje znamenite ličnosti je izrodio i kakav trag je ostavio u istorijiovih krajeva.
Nisu Čuruzani ti koji piju piva ispred prodavnice i tuku putnike namernike,naprotiv oni su plemeniti i dobri ljudi,vredni radnici….i kroz istoriju su imali mnogo čime da se pohvale.
Čuruzani su uvek pili po kafanama,kad sam ja biomladjo bilo ih je preko 20….pili su dobro vino i rakiju koje su sami pravili kao sto to rade i danas…….skok Čuruška lasta je jedinstven stil skoka i veoma zahtevan……ne kaze se Žabljani nego Žabaljčani……itd i tako bliže……elem ovom prilikom pozivam autora da poseti Čurug i da iz prve ruke čuje istoriju ovog mesta i njegovih mestana….i da ponovo napise jedan bolji tekst od ovog.
P.S.
Ako autor resi da povede i gospodju u posetu molio bih ga da joj skrene paznju na onog sto trazi jer……..dobrodošli.
U povratku moze racunati da ce povoljno kupiti jednu ciglu velikog formata……..jer mnogi nisu uspeli da odole tom iskusenju.
Чуружани, та ман’те и’. Од њи’ је Тиса побегла.
Ko je ovaj autor i pobogu, šta je bila tema? Bolje da je bilo ko od nas napisao članak. Šta je cilj(is)?
Mural koji je već osmišljen da bi neko realizovao svoj lični projekat i dobio plaćen učinak kroz opštinu,NVO i slično. U to ime bolje da je tema Diznilend mural, jer to pristaje i jednom parku, zidu okrenutom ka njemu, i pristaje ovoj državi. Lepo da se licitira koliko vredi lepa dečija ilustracija i slogani partijskog uzimanja danka „Kuće od čokolade“(izvršioci)/“U svetu postoji jedno carstvo“(reket).
Mogao bi i Mićko Ljubičić odigrati koji skeč na temu vlasti.
Dotakli ste se sa teme na temu u nedostatku konkretne i direktne ideje za pisanje članka. Nekada je apstrakcija dobra za pisanje, ako je svi prate i raspoznaju.
Ukoliko budete bili u Čurugu i Žablju, videćete da Vaša priča nema veze sa istinom, sem da je partijsko nešto, kao i bilo koja opštine (sem Šapca i dalje,nadam se). Odakle vam pravo da opletete po divnim ljudima i njihovim ženama,devojkama, sestrama?!??
Sram Vaš bilo!
Нема тај ни стида ни срама.Моја мајка је из Чуруга и ову шкработину квази новинара схватам као увреду!
Знам ја шта би чуружани рекли на све ово кад би написао не би администратор објавио. Ко зна , зна а ко не ст… оцу….. да му врати семе.
Какав бесмислен текст.
„Nisam muški šovinista, ali..Imaju lifting skoro kao Zorana Mihajlović.“ – Nedim Sejdinović
Dobri moj Nedimoviću, ne pomaže tu cijalis. Za to su, osim (prvenstveno) zdrave (i neiskvarene) pameti (čega u Srbiji ima u nedovoljnim količinama) potrebna i m.. a, a toga nema ni u minimalnim količinama. Iako se mnogi busaju u „junačka“ prsa.
Ne znam sta se nije svidelo gospodinu administratoru u mom komentaru pa ga nije objavio. Da li to sto ja citam Danas dok on spava, ili sto je drustveno nekorektna moja sala da pisac kolumne neko vreme zaobilazi curuske kafanice. Ili da su Curuzani svoji na svome i, tacno je, dobri plivaci, plivaju u svim vremenima ispracajuci sve one sto po coskovima nude sto sta. Pisac kolumne ocigledno ne zna Curuzane. Jos ima zivih onih cije su prababe kao deca gledale sajke sto pristaju na Tisi ispod Curuga i nose te sajke u genima i onih cije porodice pamte stradale u okupaciji i onih cije dedove i oceve ni Tito nije dirao kad teraju Bozic na konjima. Neka dodje zimi na disnotor kad se okupi rodina i prijatelji pa da vidi sta je humor. Tvrdi, bestidni, moze im se….I, jesu, Curuzani su posebni. I ne kaze se Zabljanin nego Zabaljac.
Evo ovako, pošto vidim da se komentari cenzurisu, onda ćemo probati lepo. Maradona na neki način oslikava duh Čuružana, slobodarski, prkosan, beskompromisan. Ne znam da li su novinaru ispričali, da je 90- tih godina, kada je to bilo jako opasno, dva brata ugostila Vuka Draškovića i dozvolila mu da napravi miting i održi govor protiv ludila koje nam se samo godinu-dve kasnije i desilo. Da sloba nikad nije pobedio na lokalnim izborima, osim 2000. godine, kada je svuda izgubio i to u inat. Da je Čurug platio visoku cenu svog stava 90-tih, da je osiromašen do koske, da im je sve oteto. Da li je neko ispričao gosn. novinaru, koliku je cenu Čurug platio za vreme racija pod okupacijom fašističke mađarske, da ne nabrajam zverstva, ima u udžbenicima… Zahtevam od urrsnika Danasa da se javno ogradi od ove sramote od teksta, da se spasi obraz tih dnevnih novina, mene ste svakako kao čitaoca izgubili. Ostanite zdravi.
Ocito je da je cenzura i ovde prisutna, te iz toga od danas prestajem da kupujem ove novine. Em nisu bas ni jeftine, a ocito da polako ali sigurno pocinju da se ne razlikuju od drugih. Toliko o slobodi govora i izrazavanju misljenja jer verujem da je komentara bilo daleko vise.