Zatiranje diskusije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Poštovani gospodine.

   Nije bilo teško prepoznati o kom se predavanju radi i o kojim se to učesnicima u vašoj kolumni radi. Ipak za svakoga ko nije zlonameran biće dovoljno objasniti da je pristupna beseda svečani čin i da se ne postavljaju pitanja iz dva razloga. Prvi, jer se u danu kada se prezentiraju pristupne besede domaćih članova prezentira bar osam beseda dnevno pa bi program bio nepraktično dug a takođe pristupne besede su rezultat brojnih predavanja i propitivanja i one samo predstavljaju rezime nečijeg doprinosa. Drugi razlog je da često ljudi sa raznim namerama pokušavaju da upadnu u predavanje i napadnu predavača i otvore neke diskusije koje mogu imati mesta na nekom drugom mestu ili čak i ne mogu biti prihvatljive u bilo kakvim uslovima. No svakako takve diskusije ne bi imale mesta za vreme pristupne besede. Isto važi i za komemoracije a na primer imali smo baš tužan događaj na kraju jedne komemoracije koju je taj isti najavljivač i konferansije organizovao pre samo nekoliko dana.
   Gospodin obrazovan u američkom duhu i spreman da odgovara na pitanja je imao dva predavanja u samo poslednjih dvanaest meseci u SANU na kojima su mogla i na kojima su postavljana pitanja. Takodje on je predviđen za gosta na tribini koju vodi taj isti predsedavajući a koja zapravo služi da se otvori prostor za širok dijapazon pitanja i praktički razgovor (uz sve rizike koje takav pristup nosi). Taj program su inicirali predsedavajući i predsednik SANU zajedno te se ne može reći da je u SANU atmosfera ćutanja i negovorenja. Samo se mora znati da postoje mesta gde se govori i mesta gde se ne govori i ako ima dovoljno onih prvih ona druga ne predstavljaju problem. Naprotiv.

   Ako je pak predsedavajući i pre i posle predavanja, kako navodite, više govorio o sebi no o predavaču onda on zaista ne bi trebalo da vodi takve događaje.