Prethodno je Tadić povezao ubistvo Olivera Ivanovića sa učešćem Srbije u međunarodnom kriminalu i, posredno, sponzorisanju terorizma. U pitanju su prakse iz Titovog vremena, kojima se služio i Tadić kad je preko Vuka Jeremića i Mlađana Đorđevića Srbiju svrstavao u Treći svet i rušio Crnu Goru zbog pro-NATO i pro-EU opredeljenja. SNS taktika je zastrašivanje i zbunjivanje u funkciji eventualno natpolovične apstinencije, a verovatno više od desetine birača nema pojma da su uopšte izbori i čemu služe.

Ako bi se slobodnije tumačile poruke novinara Milovana Jovanovića, DS se neće pokrenuti ako ne uvaži političku snagu koju je stekla u najboljim danima naše demokratije. Koalicija Zajedno približila je SPO i GSS Vesne Pešić, i sami smo izlazili na ulice, niko nas nije zvao. Razumem catch-all strategiju, ali nije jasno kako će DS motivisati razočarane povratkom Tadića i politike nesvrstavanja. Srbija se deli na pristalice i protivnike Briselskog sporazuma, na pristalice i protivnike međunacionalnog pomirenja. Nema više četiri stuba, niti dve stolice. Dilema je, da li će Srbija 2018. krenuti u Evropu, ili će potpisati rezoluciju iz 1948. Da li je Beograd prestonica i za Albance, da li će biti i za njih lider urbaniteta, da se leče, uče, provode, nije pitanje bilo kojih izbora. Da li će Beograd biti otvoren, slobodan, gospodski, ili azijatska jazbina?