Ovo retoričko pitanje postalo je jedan od simbola našeg vremena.
Rečenicu izgovara obično „velika zverka“ koja zapravo i nije velika jer bi u tom slučaju pitanje bilo besmisleno.
I odgovor, koji se ne traži, ali se implicira, trebalo bi da bude – osoba je postavljena visoko na skali moći.
E, sad…
Nezgodno je uplitati se u pitanja moći.
Šta predstavlja moć u jednom društvu, za nekog pojedinca, pa onda koja je vrsta moći u pitanju i tako to…
Dakle, vrlo kompleksna oblast.
Da pođemo od ovoga: da je ljubitelj stilske figure pristojan, persirao bi sagovorniku.
Jer, opet bi bilo besmisleno postavljati navedeno popularno pitanje nekome sa kim je „moćnik“ dovoljno blizak, ko je upozat ne samo sa imenom, prezimenom i funkcijom koja mu donosi moć, već i sa kaznom koja može da usledi nakon „okršaja“ koji je isprovocirao „znašlitikosamja“ oružje.
OK, znamo, funkcija ove rečenice je pretnja.
Međutim, iako je po sredi figura, neki su odgovori ipak potrebni (ne bi li pretnja imala ikakav potencijal).
Recimo, važno je odgovoriti na pitanje: znam li ja ko sam ja.
Na ovo pitanje bi trebalo da potraže odgovore svi učesnici u komunikativnom činu (manje ili više nasilnom).
I koje mesto zauzimam u sistemu, i kakav je sistem i da li je taj trenutno aktuelan sistem održiv, i šta ako pukne (jer, tad se pozicije menjaju).
Naravno, kolika je objektivna snaga pretnje, takođe je važno pitaje.
Još jedna je funkcija ovog psihološkog oružja: zbunjivanje sagovornika.
Napomena: mislim da je potencijal ove funkcije slab jer smo svi već toliko zbunjeni da nema prostora za dozbunjivanje.
Hajde da se igramo!
Kad bismo iz rečenice izbaciji nepristojno „ti“ dobili bismo možda jasniju sliku ko izgovara pitanje.
Znaš li ko sam ja?
Ovako „sređena“ rečenica govori baš pravu stvar.
Zamišljam zbunjenu osobu koja nikako ne može da se snađe ni sama sa sobom ni sa svetom koji je okružuje.
Ona iskreno pita komšiju, člana porodice ili čak slučajnog prolaznika da joj pomogne, jer zaista je važno imati svest o sebi.
Zapravo, to je ključno.
Eto kako jedna zamenica može da nas sludi i promeni perspektivu.
Da zaključim, svi koji bi postavili pitanje iz naslova, kad nauče da budu pristojni i izbace moćnu zamenicu, lepo bi trebalo da sednu i porazgovaraju sa okolinom i otkriju svoju pravu moć.
Na kraju.
Postoji nešto što me muči već danima.
Šta o sebi da mislimo ako smo spremni da pretučemo jednog čiku koji ne bi mogao ni čvrgu da nam lupi a da zaboli?
Znamo li mi ko smo mi?
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
