Deset filmova za normalne

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. G-dine Simjanoviću, prvo, ako su Vama hipsterski „momci sa bradama“, „Vulini“ i „Srbi koji žive u Zapadnoj Evropi“ a gadi im se kapitalizam (bilo kakav) kriterijum za (bilo kakvu, pogotovo humanističku) levicu, onda Vi ništa ne razumete (ne samo) u ovom filmu, o kapitalizmu da i ne govorim(o)! Drugo, i Ken Louč je „kriv“ (znam čoveka) što će „Blejka“ „prigrliti svi pogrešni ljudi“, jer, inače, kako to da svi ovi „pogrešni“ nisu „Za zemlju i slobodu“ – po mom sudu, najbolji (ne samo) Loučov (i levičarski) film – „prigrlili“?! Treće, smatram da „Ja, Danijel Blejk“ nije nimalo loučevski, on je najbolji malograđanski film koji sam gledao!

2. Najveći problem angažovanog filma je taj što je skoro po pravilu DOSADAN. Zato mu je i učinak skoro pa nikakav. Što bi rekao Hajrudin Krvavac "Ni sekund filma ne smije biti dosadan!" Na početku teksta ste kritikovali škoski sistem, a kako onda da ne kritikujemo dosadan film od kojeg se očekuje da trpimo dosadu zbog poruke. Insistiranje na angažovanom dosadnom filmu se može uporediti npr sa apelom da se hoda pješke jer automobili zagađuju okolinu – sve je to tačno ali ne radi.