Dvadeset filmova 2019. godine (Prvi deo)

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ne mogu da verujem, ne mogu da verujem da mi je došlo da kažem da ne mogu da verujem, ali… Simjanović blokiran na Merlinki? Ne mogu da verujem. Misim, i šesto filmskofestivalsko čulo i učešća na nekim festivalima u Srbiji su mi govorili da je filmska scena u Beogradu osuđena na Apartheid ali ovo… Bio sam i na Sofestu i u Banji, na neki način i na FGO u Niš (posredno ali u izolaciji, sa Život i smrt porno bande Đorđevićem), Žisel – Omoljica nisam bio ali kao da sam bio, kladim se da je superica, zadocnio na JFJF Subotica ali sam bio, isto posredno, čak i na Paliću, izašao sam iz Soveta i bio čak i na FEST-u za nižnje ali da se blokira na Merlinki, ne mogu da verujem. Kakva stavka u biografiji. Iz dubine ida mi dopiru melodije kao ono PKP od Tigrevi ili Vrežinski bazen od BOS. Ako ikad budem uspeo u naumu da izorganizujem Smotru klošarskog filma ujedinjenih regiona sveta – Simjanović će biti VIP gost. Slava Pajrat begu, pogledao sam neka od pomenutih ostvarenja, čak sam ,skinuo’ i The Night of The Hunter, Play Dirty i još ponešto, vaistinu slava Pajrat begu. A ovi, oniovi, ovioni, što dominiraju domaćinskom kinematografijom u periodu njenog višedecenijskog gmizanja po kreatiivnom dnu, jbg. Ne znam. Kao polustrukovan ja sam imao osećaj da bi bilo mnogo normalnije, pa i umetničkije, da je onomad čaršija halalila Mikiju Manojloviću intenciju da postane minkult. A Miki je bio spreman da uniđe. Da su neizbežnu pljuvačinu odložili za kasnije, kada se vidi učinak. Ovako, strefila ih zaspanka u čarapama samuraja. No i to mi je mindeđ, niko neće izbeći gledanje Giiliićeve Kičme, na repeat.