Žrtva protiv poniženja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Fino teoretsko razmatranje koje je zahtevalo od autora teksta bar par dana razmisljanja i rada. Sada uporedite to sa bolom roditelja kome je dete silovano i zverski ubijeno, sa bolom koji dozivotno kida roditelja jer nije bio prisutan kada je svom detetu bio najpotrebniji, uporedite to kada se iz noci u noc budite u suzama jer ste sanjali ono sto ste najvise voleli na svetu a sto vam je oteto, uporedite to sa …… Simjanovicu, zelim ti svako dobro, ali ga bas preterujes. U Americi nisu retke kazne od preko 100-nak godina a takvi zatvorenici se bas ne ubijaju od zelje da prekrate sebi zivot. Carsl Menson – da li ti je poznat njeogov slucaj?

   1. Nije stvar samo o visini kazne, nego u selektivnoj primeni zakona. Neko će biti osuđen na doživotnu, u redu, tako i treba, ali neko ko zasluži tu istu kaznu biće osuđen na nanogicu.

   2. Није поента у томе да ли убицу детета треба осудити на доживотну казну затвора са или без могућности отпуста него у томе што је гласачка машина Прворођеног кроз тај закон протурила и онај фамозни „злочин против државе“. Е то је врло, врло опасно поготово у оваквој политичкој констелацији у Србији.

      1. Bravo, oni koji idu na robiju za takva dela to su i zasluzili, a šta će biti aklo se pobuniš protiv prvorođenog, sta će ti sve napakovati a ti se posle peri.

   3. Ima i dugih stvari u Americi. Za sad je osudjeno 13 najblizih Trumpovih saradnika. Izjasnili se krivim zbog umanjenja kazne i izbegli ozbiljnije tuzbe. Manje-vise za , sto bi mi rekli, „privredni kriminal“ i „finansijske manipulacije“. Nije Trump mogao da ih zastiti. Neke Trumpove politicke odluke je ponistio lokalni sudija. Sto se ne bi krenulo od toga u Srbiji umesto „zlocina protiv drzave“?

2. doživotni zatvor je isuviše blaga kazna za takva dela. na tu kaznu osuđeni su nesrećni roditelji a zločincima samo data prilika da puše do mile volje razmišljajući koliko bi još života oduzeli da nisu uhvaćeni.
   s njima može da saoseća samo pionir globalno političke korektnosti koji više žali šniclu u tanjiru nego život deteta

   1. Tuzno je to u sta smo se pretvorili! Svi su besni i u toj svojoj osvetnickoj pomami postaju surovi. Za one koji napastvuju i ubijaju decu UVEK je postojala najrigoroznija kazna. Dakle ovaj glupi zakon je onemogucio zalbu na kaznu. Dovoljno je da samo JEDAN nesrecnik bude pogresno osudjen. Sta onda? Nije problem u zakonu, vec u sudijama! Pa ce tako neko zaglaviti bez razloga, dok ce se krivac (kao sto se to i sada radi) slobodno setati ulicama. A gdja Zivcana, koja se sad dosetila Amerike, koju inace mrzi, mozda ne zna, ali podaci govore kako se time sto je Drzava postala osvetnik sa drakonskim kaznama (umesto da bude vaspitac, sa primerenim kaznama) broj zlocina NIJE smanjio! Ni malo.

      1. Mozda se broj zlocina nije smanjio ali se zato smanjio broj zlocinaca koji udisu svez vazduh. Gde pise da kazna treba da ima samo preventivno dejstvo? Kazna mora pre svega da ima funkciju kaznjavanja zlocinca za zlocin koji je ucinio. Zato se valjda tako i zove.

         1. TAKO JE, SVAKO KO PCINI NAJTEZE ZLOCINE ZASLUZUJE NAJTEZU KAZNU, A NEKI KOJI BI MOZDA POCINILI MOZDA CE SE IPAK PREDOMISLITI!

3. Stvar je u tome da li ovaj zakon sustinski stiti drustvo i da li smanjuje pojavu ovakvih krivicnih dela u buducnosti ili ne. Ne stiti drustvo i ne smanjuje pojavu ovakvih krivicnih dela.
   Tijaninom ubici ovo je bilo prvo krivicno delo, statisticki gledano u svetu ovakav tip zlocina najcesce pocine ljudi bez ikakvog prethodnog krivicnog dosijea.
   Posle 20 ili 30 godina u zatvoru coveku je vrlo tesko da se rehabilituje u drustvu, ne zato sto se nije pokajao i nije promenjen nego zbog samog odnosa drustva prema osudjenicima. To vazi i za zemlje koje imaju vrlo razvijene programe i podrsku reintegraciji.
   U tom smislu ne znam da li bi recimo nekom uopste znacilo da izadje iz zatvora u 70 godini, bez penzije, kao osudjenik itd. U svakom slucaju ta mogucnost mora da postoji.
   Meni je iskreno jezivo da neko ko radi kao psihijatar 40 godina izjavljuje da ne veruje u mogucnost rehabilitacije. Nije jasno zasto se onda i bavi psihijatrijom.

   1. Vrlo je zanimljiva ova odsecnost i ostrina srpskog drustva i potpuno iskljucivanje mogucnosti rehabilitacije sa jedne strane, i sa druge velikodusnost, razumevanje i potpuno rehabilitovanje svih aktera politickog zivota, vladajucih i opzicionih, za odluke i reci i dela koja su direktno uticale na zivot i smrt stotina hiljada ljudi.

4. Meni se svidja taj zakon o zlocinu protiv drzave. Ima li veceg zlocina protiv drzave od razaranja drzavnih institucija? Okupatorska vojska dodje pa ode a razorene institucije je tesko ponovo napraviti. Ako to radi drzava – utoliko veci izazov za nezavisno sudstvo. Ili se pod „nezavisno“ smatra da od njega nista ne zavisi? Ili ce se sve zavrsiti time da pijani tvit ili komentar opozicionog politicara bude proglasen za zlocin protiv drzave?