Promašaj

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. G. Tajkun, krupni biznismeni su se pokazali na primeru hladnjacara i otkupa maline. Takodje su se pokazali na otkupu zita i suncokreta. Tako da hvala, ali ne hvala. Problem je u raspodeli profita i predvidivosti. Krupni biznismen prve godine ojadi proizvodjace, a sledece godine izlobira slobodan uvoz i posle se zali da nema proizvodnog kvantiteta i kvaliteta. Nama drzava treba da cita sitna slova umesto nas i da brani pravnu drzavu. Kad to shvatimo onda moze i zadruga i krupni biznismen.

2. A šta ako seljak ima potrebno znanje i resurse? Jedan primer iz Nemačke. Visoko obrazovana osoba uzgaja borovnice na maloj površini, koje naravno ne prodaje otkupljivačima. U kućnim uslovima, tročlana porodica pravi slatko, džem, štošta od te voćke i plasira robu putem interneta širom Nemačke i u okolne zemlje. Vremenom stekne stalne i verne kupce, pa i susedna domaćinstva kreću njenim primerom. Kada nakon nekog vremena zaradi dovoljno da postane poreski obaveznik, sama prijavljuje prihode poreskoj službi. Sada živi kao viša srednja klasa. Nema države, nema tajkuna, nema „bogatih poljoprivrednika“, knjigovođa, stručnjaka i kvazistručnjaka…tako se na zemlji koja se kvalitetom ne može meriti sa našom, stvara društvo bogatih ljudi koji žive od svog rada, pa dakle i bogate države. Samo nam dopustite da radimo, a oporezujte, naplaćujte kada bude imalo od čega, ne unapred, a zauzvrat, neka država zadrži svoja sredstva, neka njime obogati novogodišnju rasvetu, organizuje novogodišnje koncerte, ono što najbolje zna, a nas neka pusti da radimo ono što znamo.

3. Lepo je što „Danas“ pruža priliku predstavnicima krupnog kapitala da nešto kažu, pa makar to bilo i anonimno.
   Šteta je što drug tajkun ne ume da iskoristi priliku koja mu se pruža i ponudi konkretan, moderan i održiv koncept kooperacije krupnog kapitala i poljoprivrednih proizvođača. Umesto toga, on promoviše otrcanu ideju plutokratije (vladavina bogatih) gde bogati nude svoje znanje, a seljaci treba da ulože svoju zemlju, znoj i rizik poslovanja, jer, pobogu, oni ne znaju kako da gaje asparagus i artičoke. Istina je da su neki bogataši vrsni poznavaoci industrije u kojoj posluju, ali za većinu njih su karakteristični megalomanija, bezobzirnost i pohlepa. Većina pravih srpskih novopečenih bogataša ima (jedva) završenu srednju školu.
   Šlag na torti je predlog da se posle pet godina uspešnog poslovanja sklopi vlasnički dogovor kojim će seljaci da otkupe vlasnički deo bogatih. Znači, zadrugarstvo je loše jer je relikt socijalističkog poslovanja, a dogovor, umesto berzi i strukovnih i proizvodnih asocijacija, kartela i korporacija, je dobar.

4. Poštovani „Ime autora poznato redakciji“, krupni biznismeni, u prevodu tajkuni i tajkunčići, postali su većma to što jesu zahvaljujući 1. političkim vezama, 2. povlašćenim položajem, 3. dodeljenim ili osvojenim monopolom na tržištu. Oni se snalaze na tržištu kao slon u staklarskoj radnji, a njihovo razumevanje problema malih proizvođača gotovo da ne postoji, jer gledaju isključivo kroz profit, a ne kroz očuvanje resursa, zaštitu i poboljšanje zemljišta, da ne spominjem pristup bez otrova i hemije. Oni su poslednji sa kojima bi poljoprivrednici trebali ući u kolo. Da citiram vaš naslov – „Promašaj“.

5. „Krupni kapitalisti imaju najvažniji resurs za zadrugarstvo – znanje.“ Koješta. Za tri decenije „tranzicije“ krupni kapitalisti su mogli da budu samo oni koji su moralno-politički podobni i bliski vlastima, sa jedjne strane, i organizovanom kriminalu, sa druge strane. To je to njihovo „znanje“. Zato zemlja već tri decenije propada, a ne napreduje, jer je jedino „znanje“ krupnih kapitalista stečeno na „tržištu“ političke manipuilacije i kriminalne otimačine narodne imovine. Krupni kapitalisti, jednako kao i političari, se ponašaju prema najgorem nasleđu socijalizma, a pozitivno nasleđe tog istog socijalizma satanizuju. Zahvaljujući tajkunariji i političkim partijama stotine hiljada najsposobnijih ljudi je pobeglo iz ove partijsko-tajkunske močvare, a nove stotine hiljada pakuju kofere. Krupni kapitalisti – daleko vam lepa kuća. Ništa političke partije nisu učinile da poslovno sposobni ljudi razviju slobodnu poslovnu inicijativu, a da drugi, koji ne žele da se bave biznisom, mogu pristojno i dostojanstveno da žive od sopstvenog rada. Konačno, zadrugarstvo je strah i trepet ovoj vladajućoj nakaradnoj ideologiji i tajkunima, zato monopolizuju svako moguće slobodno zadružno asociranje koje bi bilo izvan njihovog interesnog diktata i okrenuto ka tržištu. Pre „kadrova koji poznaju domaća, regionalna i svetska tržišna kretanja, razumeju se u trgovinu, u izvoz, marketing, pakovanje, distribuciju… „, kako kaže ovaj zastupnik krupnog kapitala, zadrugama su potrebni stručnjaci iz oblasti poljoprivredne proizvodnje i državna inicijativa na stvaranju nužne zakonske, urbane, obrazovne, zdravstvene… infrastrukture. Recimo, samo jedan detalj, ko će da se bavi zadrugarstvom, ako ne može bez brige da školuje ili leči decu u ruralnim područjima? Jok, kapitalist bi da mazne 51% tuđeg vlasništva i da odmah organizuje prodaju i trpanje para na svoje račune. To je sva naša tranzicijska tržišna „mudrost“: mazni lovu i begaj. Zadrugarstvo je velika tema i ne sme se i ne može se monopolizovati paušalnim smatranjima partijsko-tajkunske klase.

6. Svi mi znamo šta su srpski biznismeni.Najobičnije jajare i secikese.Tipovi bez škole, bez znanja i bez obrazovanja, obični mafijaši povezani sa političkim konsiljerosima.Da oni imaju imalo pojma o poslu kojim se bave i o biznisu ne bi imalin Đuniće, Bogičeviće, Peconije,Đuriće i more drugih koji bi pre trebalo da vise a ne da izigravaju biznismene.A Krkobabić je jedna obična budala koju bi trebalo najuriti.

7. Misliti da krupni kapitalisti jedini imaju resurs „znanje“ i da bi se oni posle 5 godina uspesnog rada odrekli vecine vlasnistva je smesno. Da drzava ne treba da mesa prste u zadrugarstvo je jasno, ali sta treba da radi, je da stvori povoljne uslove (porezi i dadzbine) da se takvi trzisni subjekti formiraju. Znanja u srbiji (jos uvek) ima i to vrlo povoljno i dostupno. To sto seljaci misle da „sve vec znaju“ i to „rade vec 20 godina“, to je druga problematika. Ne treba biti mnogo pametan da se stvori dobar kocept zadrugarstva u srbiji, samo ga treba „prepisati“ od zemalja koji to uspesno sprovode (isto to vazi i za zakone). Zadrugarska forma je sve vise i vise trazena od strane svesnih konzumenata koji drze do „korporativne odgovornosti“, „fer trgovine“ i „odrzive proizvodnje“ i sve vise protiv multinacionalnih plackasa kao sto je Nestle, J&J, Unilever itd…….

8. Pa Krkobabić se razume u brokuli ko Vučić u politiku iliti Marica u kr…..! Moj savet je da srpski seljak prvo smeni ove restlove naopakog komunizma sa vlasti i krene tamo gde je stao, da se vrati politici poljoprivrednog razvoja kraljevine Jugoslavije! Vremenu kada su zadruge osnivali seljaci iz interesa uz finansijsku pomoć države!

9. „Tajkun“ je dobio po nosu sudeći po komentarima, čini mi se, vrlo obrazovanih branitelja srpskog seljaka. Spravaom. Osnovna polaznica „tajkuna“ je da oni raspolažu sa kapitalom i znanjem. Ok, kapital je vrlo važan, ali otkud mu ideja da je znanje samo na njihovoj strani. Seljak ima iskustvo i znanje u proizvodnji i može vrlo lako da se prešalta na bilo koji vid proizvodnje, ako ima interes. Moj predlog je da država sa parama krene od najrazvijenijih seoskih područja, gde bi relativno brzo pokazala opravdanodt uloženoh investicija. Po tim modelima uz BLISKU SARADNJU SEOSKIH ZADRUGA polako bi se išlo ka najruralnijim oblastima.