Foto: Radenko TopalovićPredsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je članice UN da ne glasaju za predloženu rezoluciju o Srebrenici. Smatra da rezolucija o kojoj UN treba da glasa 2. maja, „ne samo da neće dovesti do mira i izlečiti rane iz prošlosti“, već će „produbiti jaz između nacija i dovesti do novih tenzija“.
Izjasnili su se o tome brojni političari vlasti i opozicije, intelektualci, predstavnici vladinih i nevladinih organizacija.
Puno buke o tekstu u kome se, čini mi se, ne pominju odgovornost srpskog naroda, a ni Srbije ni RS, čime Vučić i Dodik plaše javnost.
Iz Sarajeva je stigla reakcija ministra spoljnih poslova BiH Elvedina Konakovića, koji je Vučića optužio za „brutalne laži“.
„Vučić kaže da rezolucija destabilizira odnose u regionu i BiH.
Zapravo se bori da bi se genocid i dalje mogao negirati i po njegovom mišljenju to ne destabilizira, nego to tobože stabilizira“.
Šta će se desiti 2. maja i kako će eventualno usvajanje ili neusvajanje rezolucije uticati na odnose Sarajeva i Beograda, Srba i Bošnjaka?
Videćemo, ali neke stvari su, čini mi se, više nego očigledne.
Nema zemlje i naroda koji u nekom periodu svoje istorije nije bio počinilac ili žrtva najstrašnijih zločina.
Ako posmatramo istoriju čovečanstva možemo je analizirati i kao istoriju genocida.
Srbi i Bošnjaci nisu izuzetak, ali od zločina bitnije je kako se sa njima preživeli zločinci i žrtve suočavaju.
Da li se uopšte suočavaju?
Tu je razlika između glavnih sponzora rezolucije, Nemačke i Ruande i Srbije.
Prve dve zemlje su nesumnjivo počinile više genocida nego Srbi i ceo Balkan zajedno, ali i Berlin i Kigali su se trudili da se sa zločinima suoče, kazne počinioce i pomognu žrtvama.
U Ruandi je od aprila do jula 1994. počinjen genocid većinskih Hutua nad manjinskim Tutsima, kao i umerenim Hutima.
Ubijeno je 800 hiljada, neki tvrde i milion ljudi.
U knjizi „Nedelja na bazenu u Kigaliju“ Žil Kurtmanša, kanadskog novinara, jedan od likova Tutsi, nekoliko nedelja uoči katastrofe poredi nacizam sa onim što će se desiti njegovoj zemlji. „Svet je video kako izgleda naučni holokaust, hladan, tehnološki, remek delo organizacije i efikasnosti.
Monstrum zapadne civilizacije.
Ovo ovde će biti varvarski holokaust, kataklizma siromaha, pobeda mačete i toljage“.
Velike su razlike između naših i zločina u Ruandi, pre svega u broju žrtava i brutalnosti, ali se ova afrička zemlja, uz sve probleme, ipak ozbiljnije suočila sa svojom prošlošću.
Prema Ustavu Ruande „revizionizam, negacija i trivijalizacija genocida“, krivična su dela.
Šta imamo u Srbiji? Murale ratnim zločincima, osuđene ratne zločince u javnom životu, politici, pravljenje heroja od njih, pesme „Đenerale tvojoj majci hvala“…
Na čemu hvala? Na tome što su njegove snage ubile više od osam hiljada Srebreničana?
Srbija „preti“ da će ukoliko rezolucija bude usvojena u UN odgovoriti usvajanjem sličnih akata o zločinima počinjenim nad Srbima u Jasenovcu, Kragujevcu…
O svim zločinima treba govoriti, ali razlika je u tome što se Srebrenica desila za naših života nekoliko stotina kilometara od Beograda, uz učešće mnogih iz Srbije.
I što su je sudovi UN nazvali genocidom.
Ukoliko rezolucija bude usvojena, Bošnjaci će to tumačiti kao pobedu, Srbi kao poraz i dokaz neprijateljstva Zapada.
Ukoliko ne bude usvojena, uloge će biti obrnute.
Šta god da se desi, rezolucija će nekoliko dana biti tema, a onda ćemo se vratiti problemima.
Neuređene države, korupcija na visokom nivou, ali zašto rešavati probleme kada možemo da živimo u prošlosti?
Znam ko će se svakako vratiti kao pobednik iz Njujorka, bez obzira na ishod glasanja – Aleksandar Vučić, naravno.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
