To znači da će podignute zgrade ostati u trenutnom stanju ko god bude upravljao Beogradom u naredne četiri godine, osim u slučaju odluke o njegovom rušenju. To što su protivno svim pravilima izgradnje jednog takvog kompleksa, aktuelni vlastodršci najpre podigli zgradurine, a da nisu rešili infrastrukturu, stručnjaci ocenjuju kao bahatost, ali i kratkovidost, glupost i potpunu nekompetenciju. Hteli su da opravdaju sklapanje svih tajnih, sumnjivih ugovora koji nepodnošljive zaudaraju na tešku korupciju, pa su odmah podigli zgrade koje su najvidljivije a stoga i najprikladnije za stvaranje iluzija o tome da se tu ipak nešto radi i valja.

Mogu da postave i zavese i udare sva zvona, table sa imenima stanara, ali tu života neće i ne može biti jer nema elementarnih uslova, odnosno infrastrukture. Počevši od kanalizacije, pa preko saobraćajnica, mostova, ulica… Tu je, ocena je stručnjaka, moguće naseliti samo makete ljudi, bar u narednih pet do deset godina, s obzirom na to da je samo za jedan most potrebno bar četiri, pet da bude izgrađen, dok je saobraćaj sa druge strane izlaza, gotovo nemoguće izvesti. Bar ne bez potpune rekonstrukcije drugih povezanih tačaka na široj teritoriji grada.

Stoga, Beograd na vodi će u bližoj i daljoj budućnosti biti, ili spomenik jednoj bahatoj vlasti, kako to predlažu kritičari ovog projekta, ili će biti pogled u savremeno doba glavnog grada, kako to uveliko prikazuju vlastodršci i njegovi kreatori. Bez obzira na interpretaciju, Beograd na vodi biće projekat odustajanja i, kako to jedan od eminentnijih beogradskih arhitekata kaže – ponovo dom za pacove, akrepe i veštice. Upravo onih pojmova i životinjskih vrsta na koje se vlast pozivala kako bi pred javnošću pravdala i ulepšavala planove izgradnje nečega što je predstavila javnim interesom. Paradoksalno, po planovima izvedbe i finansiranju najdalje od očiju javnosti, ikada. U mraku sopstvene propasti.