Mora da sam umalerisao Ivicu Dačića, jer je – tvrdi Kurir – policajni popečitelj za dlaku izbegao smrt u stravičnoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na carskoj džadi Užice – Požega.
Panoviću, spremaj ćebe, cigare i slaninu i očekuj posetioce u cik zore. Sve se poklopilo. Ti iz Užica, ja iz Užica; serija antidačićevskih napisa iz mog pera, u listu u kome si ti glodur, šta je drugo bila do najava atentata. Znamo – a zna i Udba – kako se to ovde radi. Prvo te satanizuju u novinčinama, a onda – cap – ode čovek Bogu na istinu. To što se neuspeli atentat možda odigrao na teritoriji opštine Žegapo, nije olakšavajuća okolnost. Naprotiv! Još smo sumnjiviji.
O stravičnost saobraćajne nesreće (u kojoj je Dačić za dlaku izbegao smrt) svedoči težina povreda „atentatora“, Dragana V., koji je prošao sa razbijenim nosem i upućen je na takozvano kućno lečenje. Dragan V. je izjavio da je kontrolu nad vozilom izgubio jer je telefonirao mobilnim, pa ga sunce zaslepilo. Nikakva to nije odbrana. Pa naravno da je koristio mobilni; tako su ga navodili na visoku metu, kao što su onomad postavljali lokatore. Pretpostavljam da je istraga u toku. Tim pre što to nije prvi slučaj. Bilo je još udesa funkcionerskih automobilskih kolona.
Dok istraga traje, ja ću, cenjeni publikume, da vam kažem nekoliko reči o načinu vožnje takozvanih pratilaca. Ovako to ide: automobili i pratnja „najvažnijih srpskih glava“ (Lazanski) srpskim se drumovima nikada ne kreću brzinom manjom od 180 km na čas. Sa stanovišta bezbednosti, to je donekle opravdano – brzina otežava posao eventualnih atentatora – ali sa stanovišta Zakona o saobraćaju uopšte nije. Naši funkcioneri nisu ni vatrogasci, ni sanitetlije, ni policija u jurnjavi za „počiniocima teških krivičnih dela“, pa bi bilo dušekorisno i bogougodno da se i oni voze u skladu sa propisima. Naravno, od toga nema ništa. Ali vredi natuknuti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
