Ima tu još sličnosti sa Severnom Korejom. Za Vučića je glasalo svih 3.724 delegata, što mora da je teško palo jednom od počasnih gostiju Čitluk dr Sahibiji, koji je svojevremeno, na skupštini svoje verske zajednice, morao lično da interveniše ne bi li sprečio potpredsedničku kandidaturu Zorana Drakulića.

U jednom momentu, Dragi Vođa Vučić kliknuo je sa govornice kako cela Srbija može samo da zavidi na prijateljstvu Nikoliću i njemu. No dobro, kada je već postignuto apsolutno stranačko jedinstvo, novi partisibaškan je na jedinstvo pozvao i ostatak Srbije. Bolje je, međutim, da srceparajuće pikanterije prepustimo tabloidnim novindžijama, a da se mi pozabavimo budućim pravcima razvoja političkog sistema narodnjačkog samoupravljanja. Šta će, dakle, iz svega ovoga ispasti? Kakav je to narodnjački „đuče“?

Tanko, cenjeni publikume, vrlo tanko. I ova će garnitura (Vučić tvrdi da će vladati ravno deset godina) voditi istu ili sličnu politiku kao i prethodne, politiku koja bi se – matematičkim jezikom govoreći – mogla opisati ovako: hajde da mi najpre rešimo kvadraturu kruga, a onda ćemo se latiti učenja tablice množenja, aritmetike i jednačina sa jednom nepoznatom. Hoću da kažem da se SNS neće ni pomeriti sa pozicija političke metafizike, s tim što će akcenat pomeriti na Kosovo, a skinuti ga sa EU jer smo se, tvrde drage i velike vođe, satrli jureći članstvo u toj ukletoj uniji. Jeza me hvata od pomisli koliko bismo nisko pali da nam se nešto posrećilo, pa da smo se, počem, dokopali evrounijatskog članstva. S te strane, kako stvari stoje, možemo biti mirni. Satiranju je došao kraj. A za kraj: neki od dragih i velikih vođa je izjavio da je prethodna vlast opustošila Srbiju. Što je, fakat, poprilično tačno. Daj bože da grešim, ali javlja mi se da će je ova vlast još temeljnije opustošiti.