Dvogodišnjica

Živeli su u trošnoj kući u gradiću u kom su se svi poznavali. Imali su taman toliko da ručak ne bude svakog dana isti, taman toliko da se pred maturu ode u prvi najveći grad po nove cipele. Imali su taman toliko da on može da mašta o životu koji će za sebe izabrati. Na koji fakultet će ići, ko će postati, gde će kuću graditi, šta će u bašti posaditi, sa kim će starost dočekivati, kako će decu nazvati.