Kuda to ide ovaj svet. Pre neko veče na Beer festu dvojica „neidentifikovanih počinilaca“ – narodna milicija tvrdi da će ih jako teško nahvatati – izbola nožem i umlatila bokserom osmoro mladića, a možda i devojaka. Novinari ne poštuju rodnu ravnopravnost. Napišu – osmoro izbodeno“ i Bog te veselio. Da je počem tih osmoro izbodeno na Siget festu, vest bi bila neuporedivo senzacionalnija. „Izbodeno osmoro Srba“. „Pokolj u Sigetu“. I pročaja. Ej, more, ljudi, mnogo je to žrtava i za rat nižeg intenziteta, kamoli za jednu pijanku i svirku.
Obezbeđenje je, tvrde, učinilo sve što je u njihovoj moći, a slično je reagovala i narodna milicija koja pod Dačićevom dirigentskom palicom počinje sve više da liči na seosku snašu koja se po vazdan prenemaže. Te, reagovaćemo ako se političari dogovore, te ne znamo ko su birfestovski izgrednici, te malo nas je, te smo malo plaćeni, te na koncertima ima mnogo posetilaca. To me podsetilo na jednog mog dobrog druga, vatrogasca po zanimanju, koji je – nakon što je zgrada u centru mog zavičaja izgorela do temelja – dao ovakvu izjavu za lokalne medije: „Jaka kiša nas je ometala u gašenju požara.“ Tako i našu miliciju u vršenju dužnosti ometa nedostatak „političke volje“. Da ne tupim više o tome, prosulo se mnogo mastila ovih dana povodom tog pitanja.
Pročitavši priču o pomahnitalom festivalskom koljaču u pokušaju, prisetih se da sam vaktile i ja išao na koncerte. Beer festa u ta doba nije bilo, ali uopšte ne žalim zbog toga. Premotavah u glavi filmove sa tih davnih svirki i ne mogodoh da se setim čak ni nekog koškanja. Sve bilo kako Bog zapoveda. Čak i na onom legendarnom koncertu Bijelog dugmeta kod Hajdučke česme. Šta se beše tamo naroda stislo, otprilike devedeset odsto pijano ili naduvano, pa ne bi nikakvog belaja. Što izbija argument iz ruke milicijskog portparola koji je naglasio da se na takvim manifestacijama konzumira alkohol. Kakvo ingeniozno otkriće! Pa šta će da se konzumira na rok koncertima? Sjenički sir i svadbarski kupus? Rok i neke stvari idu zajedno. Možda se sećate pesme rahmetli Iana Djurija Sex and drugs and rock and roll. Na to sam mislio. A upravo zbog toga je SUBNOR dugi niz godina bio žestoki protivnik pop-kulture. Tada sam se jerezio na drugove prvoborce, sad više nisam siguran da sam bio u pravu. Izopačio se i taj rok. Podlegao Mamonu komercijalizacije. Evo, dame i gospodo, Ejmi Vajnhaus još ni četresnicu nisu izdali. Pičvajz se komplikuje kada se komercijalizovani rok uortači sa pivarama i kada profit postane jedina važna stvar. Pisao sam o tome pre mesec-dva: uvek su se oko roka vrtele neke pare, ama bile su na drugom ili čak na trećem mestu prioriteta. Glavni su bili muzika i zezanje. I za izvođače i za cenjeni publikum. Za sada je još i dobro. Neće valjati kada sponzori festova postanu proizvođači oružja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
