U sveopštoj ovdašnjoj otupelosti nekako nezapaženo prođe monstruozna vest za koju bih – uprkos reputaciji aktera – ipak radije voleo da verujem da je tabloidna konstrukcija, a ne istina.
Čitam, naime, ovih dana da su neki „zemunci“ ubili i iskasapili jednog od svojih nedisciplinovanih članova – dovde je sve u redu, takve stvari su u Srbiji takoreći mejnstrim – ali im to bilo malo, pa su deo žrtve skuvali i jezivi gulaš poslužili Vladi Budali, jer ih je, kako kažu, „nervirao zbog toga što vodi računa o svom izgledu.“
Ej, more. A još pre samo trideset ili četrdeset godina, žestoki momci su se obračunavali u takozvanim fer borbama u Sarajevskoj ili na Bulbuderu, a posle makljaže se mirili i odlazili na klaker. Tamo negde, sredinom sedamdesetih, dekadencija je zahvatila najpre niže slojeve beogradskih kriminalaca, u onovremenom žargonu zvane „silose“, koji su znali da dolaze na „ploču“ kod Filozofskog fakulteta i da maltretiraju „narkose“, hipi momke i devojke, koje je, opet, narodna milicija ostavljala na miru jer im je, za razliku od demokratske policije, bilo ispod časti da savatavaju ljude zbog grama šita. Koji je u ono vreme – cenjeni publikume – bio prima kvaliteta.
Urbane legende su tvrdile da je ta blagonaklonost mnogo dugovala navodnoj Titovoj sklonosti da u časovima dokolice dune malčice hašiša (famoznog belog kašmira), koji mu je slao Šah Reza Pahlavi. Tito je, je li, svetski čovek; prosto je nemoguće, pričalo se na žurkama, da ne duva. Kao što vidite, mitomanija je ovde uvek imala plodno tle. Mada, ko zna? Drug Valter je tih godina vaistinu počeo da priča kao da je dobro naduvan. O čemu u arhivi RTS-a postoji mnoštvo dokaza.
S druge strane, drugu Valteru neskloni nenarodni elementi i reakcionari širili su priče da se najveći sin naših naroda i narodnosti druži sa ljudožderima, tako su u beslovesnosti – a u odsustvu aktivista političke korektnosti – nazivali lidere afričkih zemalja.
Ja tvrdim sledeće: Tito je možda pušio hašiš, što mu ne zameram, ali se nije družio sa ljudožderima. Što se ne može reći za neke docnije političare, naše savremenike, sumnjivo povezane sa „zemuncima“. Ti svati, naši savremenici, nikada nisu pušili hašiš, to garantujem, jer ih se sećam iz tih davnih vremena, žalosnih štrebera, u varteks odelima, sa đilasoidnim (ne Draganovim, Milovanovim) kačketima na govnarskim glavama, prepunim snova o budućnosti u kojoj će nam doneti demokratiju. Bujrum, efendije.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
