Nisam siguran da je ta računica dobra. Pre svega, svet se menja nezavisno od volje srpske političke bajagi elite. Ono jeste, našim elitama to nikako ne odgovara; sav ovdašnji belaj upravo i počiva na odbijanju da se prihvati svetskoistorijska realnost. Ne damo mi naš identitet i suverenitet. Nećemo da se saginjemo. I tačka. Nezgodno je što naš identitet u svetu percipiraju sasvim drugačije od nas. Identifikovali smo se, da tako kažem, kao zemlja zatucanih nasilnika, a suverenitet polako prelazi u ruke uličnih bandi.

Kakvi takvi, čak i sa ovakvim takmacima, izbori su dobra prilika da se zaustavi takozvana negativna spirala u kojoj se Srbija odavno nalazi, samo je u poslednjih mesec dana sve to eskaliralo. Gotovo je jednodušna ocena da se devedesete vraćaju na velika vrata. Sve je opet tu: Neredi na utakmicama i posle utakmica, bahati obračuni sa neistomišljenicima, kriminalizacija politike i politizacija kriminala. Otišlo je to tako daleko da je Mira Marković procenila da su se stekli uslovi da se vrati u Srbiju. Niko joj to ne brani. Ne znam šta ta žena čeka? Ne misli valjda da bi se neko usudio da je hapsi pored živog Dačića. Mirne duše se može vratiti i nastaviti tamo gde je stala. Pomirenje je odavno palo. A, ruku na srce, samo nam ona i fali. Vučela će joj, siguran sam, posvetiti tematski broj Muhura.

Nezgodno je što su naši bojari uvereni da im haotični ambijent ide naruku – istina, dugo im je i išao u zdravlju i veselju – ali Roginja dolazi tek kada je račun toliki da se ne može isplatiti i kada se mora u dužničko ropstvo. Uprkos svemu, ovde-onde bude i (gorke) smejurije. Uzmimo slučaj doktora Sahibije, koji godinama prkosi zakonima fizike. Nigde ne izlazi iz svog neprovetrenog konaka, a opet je neprestano uz narod. Toliko se on zbližio sa narodom, da je narodu, kao takvom, poverio vođenje svoje „principijelne“ politike. Vi morate nešto učiniti – poručuje sahibija Srbima sa Kosova – da bih ja, Sahibija, mogao da reagujem. To je, cenjeni publikume, neposredna demokratija u svom čistom obliku. Ovako to ide. Vi, kosovski Srbi, ginite i stradajte, ja ću podići svoj glas protiv toga, a uzgred ću namaći malo rejtinga, pa ću se opet dokopati Nemanjine. E, braćo moja, jedini nam je spas da smislimo šta učiniti a da političari ne reaguju.