Vuk Drašković opet istrčao pred rudu sasvim racionalnom izjavom da je „Očuvanje integriteta (na Kosovu) laž jer se ne može čuvati ono što se nema. Laž ne bi bila kada bi se reklo povraćaj suvereniteta, ali to bi značilo rat i to bi bio poslednji rat koji bi Srbija vodila“.
Vest sam pročitao u onoj denucijantskoj rubrici NSPM-a, u kojoj se, bajagi nepristrasno, prenose nepoćudni stavovi političara i javnih ličnosti, da bi „oni kojima je do poštenja“ išli u NSPM i osipali drvlje i kamenje na kvislinge i petokolonaše. No, manimo se NSPM-a. Nije to više problem. Glodur je savio repić, NSPM već izvesno vreme deluje nekako uštrojeno. Biseksualno, da tako kažemo.
Pre neko veče sam sticajem okolnosti pričao sa Vukom, doticali smo se i gorenavedene teme, ali sam zaboravio da mu pomenem jednu važnu stvar: Čuvari kosovskog integriteta i suvereniteta veoma dobro znaju da je tačno sve ono što je on rekao, oni iskreniji su spremni da to u četiri oka čak i kažu. U čemu je onda problem? E, cenjeni publikume, tu se ne radi o očuvanju integriteta i suvereniteta južne pokrajine. U pitanju je integritet i suverenitet čuvara Kosova.
Zamislimo sledeću situaciju: Kosovski problem ne postoji. To jest, Albanci kako-tako integrisani u politički sistem. Ostale stvari idu tradicionalno traljavo i sporo. Ali kreću se prema nekom suvislom cilju. Sad vi meni recite: šta bi u takvom ambijentu radile mnoge političke stranke, mnogi političari i mnogi javni radnici? Reč je o grupi organizama koji na kakvu takvu, u svakom slučaju preveliku važnost, mogu računati samo u vanrednim situacijama, u vanrednim stanjima i u atmosferi nesputane histerije. Da stvar bude još zamršenija: na kosovskom problemu se može pristojno i zaraditi. Ej, more, malo li je ovde blistavih karijera izgrađenih na zapomaganju i ispaljivanju vatrenih parola. Kome ne ide ni škola ni posao, taj poviče „ne damo Kosovo ni po koju cenu“ i eto ti delije, avanzovao u portparola. Ili u portfolio. Kako kome šta zapadne.
Vidim da je i Čeda Jovanović takođe istrčao pred rudu i spočitnuo našem Gospodaru da u Ujedinjenim nacijama nije promovisao nikakvu novu politiku, nego da se vrteo u lavirintu izanđalih, ali politički korektnih opštih mesta. Pa, dobro, zna li Čeda da su izbori na pragu i da se ploča uoči izbora ne menja. Ja, recimo, podozrevam da Gospodar intimno misli isto što i Vuk Drašković. Ali nema manevarskog prostora. Za šta sam snosi krivicu. Sam se, pod uticajem LSD-ja koji mu je Sahibija trpao u kafu, zafarbao u ćošak. A nema nikoga da ga vadi. A nema nikoga da vadi ni nas ostale.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
