Predratno stanje

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ne razumem tekst, sta je neko ovim hteo da kaze, puno nejasnoca. Jel si pismen ti sunce ti tvoje!!

   1. Oprosti mu, Nikola, ne zna šta govori!

   2. Jadan, bajat sendvič, slošilo mu se. Dajte „nikoli“ svež komad da se povrati.

   3. Pismeni razumeju, na žalost. malo ih je

   4. Je l’ si pismen ti, sunce ti tvoje?! Tol’ko o pismenosti.

2. Srbiji je dosta ratova i mora da jasno da definišemo strateške ciljeve dok još nije kasno!

   1. Tačno. Srbiji je dosta ratova. Naročito onih u kojima „nije učestvovala“.

3. Gospodine Basara ,redovno citam Vase tekstove ,ali moram da priznam da me je ovaj bas ,bas smorio.

4. Da li je Basara bio na gradjanskom protestu (danas u 18h, Plato) i zasto ne !? El sto nije (dovoljno) (Beo)gradjanin el sto nemava (ama bas nicega) zbog cega bi protestvovao ?! (..’dokonajte sami’..)

   1. Ko je umeo i ume da čita Basarine kolumne, zna da li je bio na protestu i zašto nije.

5. Bravo

6. Precizna i bolna slika nase stvarnosti i buducnosti, ko zeli da vidi.

7. Sve što je došlo za milione i milione sendviča događaja se danas.A što je prošlo pre dvadeset godina,tek će se učiniti.
   „Čitaj puno,uvek malo“umelo je da odjekne iz pokojnoga V.Jerotica,pokoj mu duši .
   Vi koji ne razumete sadržaj ovoga teksta,ako budete poslušali Jerotica,razumeće te građanina Basaru,pa ko zna mozda i vi njemu postavite pitanje od milion sendviča na koje ni ja nemam odgovor.A iskren da budem volim sendviče od lorda do zidarca.

8. BRAAAAVOOO UNCLE BASE!!!

9. Iznenadjena sam kolicinom komentatora koji se ovde javljaju da bi rekli „Brilijantno“, „Bravo“, „Svaka ti je ko Njegoseva“, „Pravo u sridu“,…..Hocu da kazem da posiljaoci ovakvih telegrama podrske Basari ocigledno nisu citali njegove kolumne pazljivo. Prvo, Basara se ne bavi ozbiljnom politickom analitikom, bolje reci politickom psihopatologijom. Politika je samo scena na kojoj se on igra recima – covek je knjizevnik a ne politikolog, kao sto nije ni istoricar pa je mogao Ljusicu da odgovori da istorijska fakta i nisu bitna kada je knjizevnost u pitanju. Sa druge strane, recimo da se Basara ozbiljno i izistinski bavi analizom nase politikanske duse. Da li bi ste vi verovali sudu coveka koji je po sopstvenom priznanju bio obmanut i zaveden krajem devedesetih i pocetkom dvehiljaditih a posle se kao opametio. Pazi, bio je obmanut kada je bio u naponu duhovne snage a opametio se sada kada sprema papire za penziju. I trece stvar na koju bi htela da skrenem paznju freneticnim tapsacima Basarinom raskrinkavanju podnarednika u nasim redovima. Da li vas na nesto podseca stalna povika protiv Memoranduma koji je kao bio uvod u raspad Jugoslavije…..“kome ti razbijas Jugoslaviju“. I na kraju, rec dve o Matiji Beckovicu koji je nekako neopazeno usao u Basarin kadar posto su Vuk Karadzic i Dobrica Cosic neobjasnjivo odbili da se osvrnu na prozivke. Istorija knizevnosti, one velike, puna je primera rivaliteta i burnih odnosa izmedju knjizevnih gorostasa: Kits – Bajron, Hemingvej – Fitcdzerland, Kami -Sart, Kis – Bulatovic. E sad, zamislite zivot jednog knizevnika kome je arhi neprijatelj jedan Rados Ljusic. Izem ti takav zivot i takvu knjizevnu biografiju. Eto, u tom svetlu ja vidim prozivku Matije Beckovica.

   1. Svaka ti je ka u igumanije!

      1. Kako bi bilo da nam navedete rezultate nekoga ko se „bavi ozbiljnom politickom analitikom“ pa da uporedimo njegove analize sa Basarinim? Bojim se da bi rezultati bili isti. Basara ume i treba da se igra rechima (ja ga zbog toga i chitam), ali me vrlo chesto iznenadi sadrzzajem. Shto se mene tice, mozze da menja mishljenje kako mu se cefne, i da greshi do mile volje. Kod mene se broji samo kad je u pravu. A za mene, najcheshce je u pravu.

         1. Pričate besmislice. I Ćosić i Bećković su drugorazredni književnici. I saradnici Državne bezbednosti. Kome to do sada nije jasno, nikada mu i neće biti.

   2. Gospodjo Živahna, radi se o nacionalnoj psihopatologiji… A tu je Bas GENIJE! Svidajo se to bilo kome, pa i vama ili ne! Radi se o endemskoj bolesti većine pripadnika poslednjeg plemema na evropskom kontinentu.
      Inače, otkud vam ideja da u konekstu svetskih književnih veličina pomenete Šerloka Holmsa… Čoveka koji je počeo da uči zanat još davno, ispod kreveta Slavke Veselinov…

      1. Jesam po prirodi zivahna tako da mozete da me zovete i Zivahna. Dakle, dragi kume Ostape, da odgovorim na Vasa pitanja. Kazete da Basara pise o nacionalnoj psihopatologiji. Slazem se sa tim. Ali, da bi ste o nekoj nacionalnoj osobini nesto ozbiljno tvrdili (a Basara se u zadnje vreme bas upire da nas ubedi u ono o cemu prica) a da ta izjava ima tezinu na koju pretenduje, nije dovoljno da ste „tezak“ covek. Kvalifikacija nacionalnog karaktera bi morala da bude potkrepljena odredjenim naucnim radom (obicno na poooovecem uzorku stanovnistva) cemu Basara svakako nije sklon. Pre bih rekla da je vise sklon da ismeje ideju da ozbiljne studije drustva treba da budu naucno zasnovane. Jer “haoticnost I improvizacija” je Basarino srednje ime. OK, dva sredna imena. Haoticnost u izboru drustvenog uzorka na kome vrsi misaoni eksperiment, improvizacija u zakljucku. Ovde ne pomaze pozivanje na godine zivota, iskustvo, mudrost, itd. Ne kazem da zivotno iskustvo nije vazno, ali sam skepticna prema “mudracima” koji pola zivota provedu u Zlatnoj moruni odgonetajuci zasto majmun drzi plajvaz u vrelo supi. Ali da me ne shvatite pogresno. Ja licno rado citam Basarine tekstove sto sam vise puta ovde I izjavila, mada sve manje uzivam zbog atmosfere koja je u Danasu napravljena u zadnje vreme. Smeta mi ta unisonost tekstova u maniru “sto gore to bolje” a tu spadaju I tekstovi Basare koji u takvom drustvu dobijaju politicku dimenziju. Ne msilim da je kampanje orkestrirana tj. placena sa strane, ali je cinjenica da citajuci Danas mozete da padnete u tezak bedak. Jeste crno da crnje ne moze biti, ali ni od narikaca nema velike fajde. Kritikujuci drustvene pojave, Basara cesto cini upravo ono sto je predmet njegovih kritika: bavi se prosloscu (jer je svaka kritika po definiciji istorijski uslovljena) a ne buducnoscu. Ovde hocu da ponovim jednu istinu koji mnogi zaboravljaju ili joj ne pridaju mnogo vaznosti, mozda zato sto je mnogo puta recena: najlakse je kritikovati. Ali bukvalno je najlakse. Kritika zahteva najmanje duhovnog I fizickog napora. Poredjas cinjenice, a ukoliko imas dara za pisanje da te cinjenice I uoblicis u pitku pricu, pozdravilo te …. eto odlicnog clanka. Medjutim, sagledavanje uzrocno-posledicnih veza dogadjaja i predlaganje kako da kao drustvo krenemo napred, dakle gledanje u buducnost, su daleko zahtevniji postupci. Oni podrazumevaju solidan misaoni aparat sposoban da vidi vezu izmedju drustvenih dogadjaja, I dovojno mocan da generise moguce varijante razvoja razvoja drustva sto nosi rizik pogresne odluke. I zato, zbog te kompleksnosti koju gledanje u buducnost zahteva, ne iznenadjuje sto se mnogi novinari Danasa, a i oni su ljuda a neki od njih cak i Srbi, odlucuju samo za kriticko-pljuvacke tekstove o nacionalnim osobinama Srba.
         Sto se tice Serlok Holmsa ….. pitanje nije upuceno na pravu adresu. Nisam ga ja prozivala. A da li je Serlok bio pod krevetom Slavke Veselinov, ne znam. Nemam obicaj da virim kroz kljucaonice tudjih spavacih soba.

         1. Ej, bre, živahna, kud odoste!? Nit je danas naučni časopis, nit je Basara naučni istraživač. On samo iznosi svoje mišljenje, na svoj „specifičan“ način. Idite u biblioteku SANU, a ne tražite od Basare ono šta bi voleli da čujete. Ne verujem da bi i u pomentoj biblioteci našli mnogo bolje mišljenje o Srbima,

            1. Oskare, zasluzujete Oskara za zvonjavu na pogresna vrata.

            2. Madam Živcana. Iz izloženog, studioznog i nadasve provokativnog sadržaja, imam utisak da ste Basarino drugo Ja. Ono koje ima organsku potrebu da i na takav način artikuliše svoju i našu zbilju, da svakom u brk skreše što bi, al, ovo Ja, kojim već poodavno s nama i sobom komunicira to mu ne dozvoljava. Zato mu je, očigledno, potreban heteronim, koji i nije baš neki, al’ aj’, ima i gorih.

         2. Лепо. Него како би било да се вратите на почетак и одговорите на Басово питање? A aко је у праву, a по свему судећи јесте, онда то траје више од два века. Има ли драга Живахна научног рада који је то објаснио, а ако га нема, а требало би да га има, није ли онда можда Бас у праву са његовим „квалификацијама националног карактера“?

10. Znam da ovo neće da objave, al moram da napisem: Ja bih ovoj kolumni dao naslov „Predratni, ratno i posleratno sranje“.

11. Nikola pa zato za tebe i tebi slicnima postoji,,lako stivo,,ala informer,alo,s..nje tehraf,kurir

12. Jesam po prirodi zivahna tako da mozete da me zovete i Zivahna. Dakle, dragi kume Ostape, da odgovorim na Vasa pitanja. Kazete da Basara pise o nacionalnoj psihopatologiji. Slazem se sa tim. Ali, da bi ste o nekoj nacionalnoj osobini nesto ozbiljno tvrdili (a Basara se u zadnje vreme bas upire da nas ubedi u ono o cemu prica) a da ta izjava ima tezinu na koju pretenduje, nije dovoljno da ste „tezak“ covek. Kvalifikacija nacionalnog karaktera bi morala da bude potkrepljena odredjenim naucnim radom (obicno na poooovecem uzorku stanovnistva) cemu Basara svakako nije sklon. Pre bih rekla da je vise sklon da ismeje ideju da ozbiljne studije drustva treba da budu naucno zasnovane. Jer “haoticnost I improvizacija” je Basarino srednje ime. OK, dva sredna imena. Haoticnost u izboru drustvenog uzorka na kome vrsi misaoni eksperiment, improvizacija u zakljucku. Ovde ne pomaze pozivanje na godine zivota, iskustvo, mudrost, itd. Ne kazem da zivotno iskustvo nije vazno, ali sam skepticna prema “mudracima” koji pola zivota provedu u Zlatnoj moruni odgonetajuci zasto majmun drzi plajvaz u vrelo supi. Ali da me ne shvatite pogresno. Ja licno rado citam Basarine tekstove sto sam vise puta ovde I izjavila, mada sve manje uzivam zbog atmosfere koja je u Danasu napravljena u zadnje vreme. Smeta mi ta unisonost tekstova u maniru “sto gore to bolje” a tu spadaju I tekstovi Basare koji u takvom drustvu dobijaju politicku dimenziju. Ne msilim da je kampanje orkestrirana tj. placena sa strane, ali je cinjenica da citajuci Danas mozete da padnete u tezak bedak. Jeste crno da crnje ne moze biti, ali ni od narikaca nema velike fajde. Kritikujuci drustvene pojave, Basara cesto cini upravo ono sto je predmet njegovih kritika: bavi se prosloscu (jer je svaka kritika po definiciji istorijski uslovljena) a ne buducnoscu. Ovde hocu da ponovim jednu istinu koji mnogi zaboravljaju ili joj ne pridaju mnogo vaznosti, mozda zato sto je mnogo puta recena: najlakse je kritikovati. Ali bukvalno je najlakse. Kritika zahteva najmanje duhovnog I fizickog napora. Poredjas cinjenice, a ukoliko imas dara za pisanje da te cinjenice I uoblicis u pitku pricu, pozdravilo te …. eto odlicnog clanka. Medjutim, sagledavanje uzrocno-posledicnih veza dogadjaja i predlaganje kako da kao drustvo krenemo napred, dakle gledanje u buducnost, su daleko zahtevniji postupci. Oni podrazumevaju solidan misaoni aparat sposoban da vidi vezu izmedju drustvenih dogadjaja, I dovojno mocan da generise moguce varijante razvoja razvoja drustva sto nosi rizik pogresne odluke. I zato, zbog te kompleksnosti koju gledanje u buducnost zahteva, ne iznenadjuje sto se mnogi novinari Danasa, a i oni su ljuda a neki od njih cak i Srbi, odlucuju samo za kriticko-pljuvacke tekstove o nacionalnim osobinama Srba.
    Sto se tice Serlok Holmsa ….. pitanje nije upuceno na pravu adresu. Nisam ga ja prozivala. A da li je Serlok bio pod krevetom Slavke Veselinov, ne znam. Nemam obicaj da virim kroz kljucaonice tudjih spavacih soba.

    1. Odličan tekst gospođo Zivcana , vrlo argumentovano, studiozno i analitički potkovano je ono što ste napisali. Moja malenkost se ne bi odveć opredeljivala u sukobu npr.Basara-Bečković, priznajem doduše da mi je Basara mnogo simpatičniji u mnogim stavovima, ali to nikako ne znači da ću biti njegov neupitni obožavalac i da neću kritikovati njegovo kritizerstvo sada već kao stil i manir po obrascu lar pur lar, kritika radi kritike i stalno, opetovano prežvakavanje davno ustanovljenih istina i nacionalnih mana.

13. Ko ne cita Basaru ostace nepismen