Evo ga vikend, dame i gospodo, a to za mene – ne računajući prelistavanje sve tabloidnijih „kulturnih dodataka“ – znači dva dana odmora od naše hororno-psihodelične štampe. Kolumnu, dakle, za subotnji broj kad god mogu pišem u četvrtak uveče, sve u nadi da će se naši državnici uzdržati od težih pizdarija, pa da ne ispadne da ja pišem o češljanju babe, a selo u plamenu.
To znači da u neku ruku idem ispred vremena. Novine od petka pregledam na internetu, nađem neku temu i privremeno se kurtališem bede.
Pa, dobro? Šta danas, to jest sutra, ima u novinama serbskim? Ka i vazda (i vazda na prvom mestu), ogromna količina raskošnih dupeta i silikonskih sisa u čijoj se senci odvija hronika naše gorde propasti. Evo, recimo, iz novinčina saznajemo da smo dobili novu Crnu ruku. Što rekao Teofil Pančić: Hm! Stvari idu u dobrom smeru. Sada samo treba pronaći i ubiti austrougarskog prestolonaslednika, pa će izbiti svetski rat iz koga ćemo izaći nacionalno jedinstveni i teritorijalno prošireni. Ali, viđi vraga. Nova Crna ruka, koja se – sasvim nepravoslavno i antićirilično – potpisuje kao Black hand, nije nasrnula na Habzburge (ima li ih, uopšte, još živih), nego na kadije takozvanog Ustavnog suda.
A zašto? Zato što se konstitucionalnim kadijama u trenutku slabosti omaklo, pa su zabranili Otačastveni pokret Obraz. Zbog čega su, od strane prekog suda Crne ruke, pismenim putem osuđeni na smrt. E, sad bi cinik rekao – kakav ustav, takav i ustavni sud, ali stvar je ipak krajnje ozbiljna. Ko ono beše reče: bolje i loše nego nikakve institucije. A ovde ima baš podosta dilbera – naročito u nekim parlamentarnim strankama – kojima institucionalnost nipošto ne odgovara.
Gde je sada policajni popečitelj i bašbakan, Dačić, da cikne kao ljuta guja, da lupi šakom o astal i kaže – ne mere to tako, počinioci će biti momentalno savatani i privedeni pravdi? Eh, gde je? Eno ga, sedi u vladinom avionu – tako izveštavaju novinčine – i čeka da mehaničari poprave bataljeni veštački horizont bez koga, naročito po noći, neće moći odleteti na Kipar. U „zvaničnu i prijateljsku posetu“. Cinik bi opet mogao reći: kakva vlada takav i avion, kakav stvarni takav i veštački horizont. I cinik bi – ovoga puta – bio u pravu.
Na sve jade, u štampi je gromoglasno osvanuo i nekakav „memorandum“ Sinoda SPC. SPC je, međutim, demantovala bilo kakvu vezu sa publikovanim štivom. Ona, SPC, istina jeste džumhurbaškanu uputila neko pismeno, ali to nije ovo, tabloidno, i u pismetu ne piše ono što piše u obnarodovanom. Pa ko li je, Bože, smestio crkvenom Zeki Rodžeru? Možda ćemo i to saznati kada se Dačić vrati sa Kipra. Pod uslovom da veštački horizont bude popravljen.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
