Zulu warriors

U cilju pravovremenog i objektivnog informisanja javnosti, ne bi bilo zgoreg da ispitaš tu stvar. Da li je mlada dama rekla sudbonosno „da“? Ako jeste, kad krave stižu u Užice i gde će biti smeštene? Nemoj ošljariti.

Kad smo već kod objektivnog izveštavanja javnosti, prosuše se ovih dana glasine da je tokom potopskih dana dolazilo do nemilih pojava cenzure, gašenja pojedinih kanala i „obaranja“ određenih internet-sajtova. Vladajući velikaši tvrde da je to koješta i da oni to, pu, pu, pu, daleko bilo, ne bi nikad, ali odavno smo mi ovde apsolvirali da tamo gde ima dima uvek bude i ženskog polnog organa. Osim toga, naša slavna (i davna i nedavna) istorija uči nas da u Srbiji uvek ima poprilično dilbera – obično moćnih – koji vanredne situacije koriste da bi u pometnji i gužvi oposlili stvari od kojih se ustežu u normalnim okolnostima. Setimo se kako je tokom herojske odbrane od NATO-agresije Slavko Ćuruvija pao kao žrtva „prijateljske“ vatre s leđa. Kako saznajem iz obično dobro obaveštenih krugova, nije bio jedini na spisku, ali je nagli prestanak bombardovanja sačuvao mnoge živote, ne samo od vatre s neba, nego i sa zemlje.

Vanredne situacije pokazuju svu krhkost srpske države, koja kao da jedva čeka neki belaj da bi suspendovala samu sebe, ionako sklonu da vlast deli sa neformalnim grupama i potpuno privatnim licima. Da, graknuće drkadžije, ali ipak se tokom kojekakvih vanrednosti ne može tolerisati baš sve. Slažem se sa gospodom drkadžijama u potpunosti, ali šta ja ono napisah pre neki dan? Država koja drži do sebe mora da ima ćitap sa jasnim uputstvima o ponašanju, pravima i dužnostima medija u vanrednim situacijama, a ne da medijski visak i mistriju prepušta ličnoj inicijativi sumnjivih revnitelja.

Revnost udružena sa vanrednošću sklona je preterivanju. I to u svim pravcima. Jednima oduzima svu slobodu, drugima je, pak, daje u neograničenim količinama, a vrlo često proizvodi efekte suprotne od željenih. Evo, recimo, da sam ja onaj državni medijski ćitap o kome pričamo, drastično bih ograničio slobodu prikazivanja svega i svačega – naročito mučnih scena – zato što bi upravo takve scene svaki hipotetični neprijatelj nastojao da prikaže „u cilju demoralizacije stanovništva i izazivanja haosa“. Dočim bih dopustio svaku dobronamernu kritiku i sva nezlobiva zakeranja, zato što je korektiv javnosti neophodan i u vanrednim i ratnim stanjima. Konačno, vanredne situacije relativno brzo prođu, ali ponekad proces ponovnog vaspostavljanja redovnosti ume da potraje.