Okupilo se i staro i mlado, i muškinje i ženskinje. Časne starine čekale Drugi dnevnik pa da polegaju, mlađarija pazila da ne bane neki peder. Vredne srpske domaćice gotovile srpske đakonije, mome se hvatale u srpsko kolo, a komšije veterani Domovinskog rata i ostali srpski dušmani pucali od muke.

U vr’ sovre raskomotio se svetli Car Lazar sa dve zlatne viljuške – jednom mezeti, rezervna mu za uvetom.

Do Cara Laze – sva gospoda redom: Jug Bogdan, Nikola Pašić, Kraljević Marko, Miloš Obilić, Žika Obretković, Karađorđe, Toma Nikolić, Dragan Marković Palma, Kalabić, Mali Radojica, Vasa Čarapić, Slobodan Milošević, Šešelj, Boško Buha, Koča, Topalko…

Garašanin i Kusturica raspiruju vatru dok uz časne verige krsta greje Carica Milica i ćućori nešto s Dragom Mašin i Cecom. Malo dalje, Mira Marković sitnu knjigu piše Bogoljubu, dočim Marijan Rističević turio prst na čelo, niko ne zna zašto.

Pored prozora, Đinđić pozira Vučiću, ovaj zasukao rukave, vaja li vaja. Okupili se Čeda, Boris, Beba, Šule i Mićun, stali pa gledaju. I cokću.

Dodik negde navatao Aganliju i Kučuk Aliju, Mula Jusufa i Mehmed Fočić agu pa im peva onu njihovu staru „Spremte se spremte“, a Ratko Mladić turio prst u uvo Prestolonasledniku, ovom iskočile ovolike žile na vratu – ojka o Plješevici i Velikoj i Maloj.

U pola osam oglasi se Vučić.

Vučić: Tišina tamo! Reč da nisam čuo!

Muk. Bujke otpeva špicu, izađe Filip Višnjić i poče Drugi dnevnik.

Posle vesti da smo na Kosovu pobedili sa 5:0, Marko Đurić, Mimi Oro i Laza Paču zaurlaše Aco Srbine, Aco Srbine! Kralj Ujedinitelj zadovoljno se smejuljio sve do Marselja. Zadovoljno se smejulji i ovaj nosilac liste, dr Zoran Radojičić – legalizovana mu kuća na Zlatiboru.

Knjaz Miloš i Koštunica ne daju na Milana Nedića ni u vremenskoj prognozi na kraju Dnevnika, Dobrica daje, ali pomalo.

Posle Dnevnika – Nemanjići. Sa Acom Lukasom kao Stefanom Prvovenčanim i Karleušom kao Jevrosimom majkom. Dobro, nije Jevrosima ali majka jeste.

Onda Dragica Tomina i Milanka Karić iznesoše Vasinu tortu i sitne kolače, a Starac Fočo otvori još jedan akov rakije. Posle se nije znalo ko pije a ko plaća.

Igralo se i nadigravalo. Pevalo se i natpevavalo, podvriskivalo se i lumpovalo…

U neko doba svetlo krenu da trepuće. Počeše i srču da skupljaju.

Veliki Kelner donese račun. Auuuu… Svi se zgledaju. Odahnuše kad se od nekud oglasi Boris, onako lep…

Boris: ‘Ajde, Vučiću, plati.