Prolog TOM I DŽERI Ispraćaj je organizovan u tajnosti izvečeri ispred Marićevog ulaza iz Andrićeva venca. Nije bilo zemunskog pečenja ni Branimira Đokića s harmonikom i Otadžbinskim kolom, nije bilo piva ni Filareta – Rasim doneo fišek kikiriki-semenke, Gorica Mojović skuvala čaj od zove, Đilas otpevao „Žutu podmornicu“ u duetu s onim što ga ne […]
Prolog
TOM I DŽERI
Ispraćaj je organizovan u tajnosti izvečeri ispred Marićevog ulaza iz Andrićeva venca. Nije bilo zemunskog pečenja ni Branimira Đokića s harmonikom i Otadžbinskim kolom, nije bilo piva ni Filareta – Rasim doneo fišek kikiriki-semenke, Gorica Mojović skuvala čaj od zove, Đilas otpevao „Žutu podmornicu“ u duetu s onim što ga ne pušta – Antić beše – a onda putnici odoše.
Iz Beograda u Brisel otputovao Toma Nikolić, iz Brisela doputovao Tom. S njim otišao Aleksandar Vučić, vratio se Džeri.
Šta ti je život – danas jesi, sutra nisi ono što jesi…
Prizor prvi
SILLY SINFONIA
Razbokorila se jesen pitomom Šumadijom. Berićet preliva. U živopisnom selu Bajčetini mešaju se mirisi obilja: peče se viski, pravi kečap, trapi se krompir za čips…
A u avliji vekovnog ognjišta ugledni srpski domaćin Tom Nikolić priređuje garden party za odabrane drage goste. Avlija ukrašena šarenim zastavicama i luft-balonima države Srbije, ispod stoletne šljive sedi maestro Betula koji na harmonici izvodi potpuri melodija Džeroma Kerna, a švedski sto se ugiba od đakonija srpske kuhinje.
Šobajić ovekovečuje prizor: Kod kačare Vesli Klark podučava domaćina da se felš udarac kod dvanaeste rupe ne izvodi lopatom, oko njih dvojice nestrpljivo se mota vragolasta Medlin s čašom u ruci – čeka da joj Tom pokaže vajat. Dok ona tako čeka, iz mlekara izlazi Bil Klinton i briše se, Serž još ne izlazi – on čeka da se smrkne. Džeri Vučić objašnjava Solani šta su to beli bubrezi u kontekstu izraza „palamuđenje“, dočim prilježni Oli Ren seo u burjan da vodi zapisnik – reč ne propušta. Zbog istorije.
Karla usta ne zatvara – od kako je došla ona bi da očijuka sa Dačićem kojeg cela Bajčetina zove Igi Pop. Dačić hladan kao špricer, i on i njegov cimer sa Oksforda Toni Bler. Ostali dragi gosti igraju žmurke, ćorave bake i masne fote. Supervizor je Milka Canić.
Goste poslužuje Vesna Pešić.
Prizor drugi
KO LIJA TAJ DOLIJA
(Odlomak ravnopravnog dijaloga na garden party u Bajčetini)
Dačić: Ko, ja? Ne znate vi mene, pa ja, bre, ima da ga ščepam evo ovako: cap-carap i gotovo! Nema kod mene cile-mile, lisice na ruke i šlus! Samo da ga nađem…
Vučić: A tek ja! Ja sam bio najjači u bloku! I najbolji u školi, vukovac!
Dačić: Ja – student generacije!
Vučić: Koji, bre, Ratko? Ko je, bre, on? More, čim ga ugledam ima da bude ono: Moj si, brale, šta ćemo sad?!
Dačić: A cap-carap?
Vučić: I cap-carap, jakako!
(Batić poslužio desert, skinuo belu bluzu i izvodi „Topčiderski nokturno“ na usnoj harmonici)
Epilog
THE END
Jokić: E, jebiga… Gde smo bili – nigde, šta smo radili – ništa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
