Foto: Srdjan Stevanović/StarsportVaterpolo nije moja „specijalnost“. Zapravo, o njemu sam pisao na početku moje novinarske karijere a ima tome skoro pola veka (1978.). Naime, kao i svi pripravnici u to vreme i ja sam novinarski zanat „pekao“ izveštavajući sa utakmica „malih sportova“ (rukomet, odbojka, vaterpolo…).
Rukomet sam i sam nekada davno trenirao, odbojka mi je bila dinamična, a vaterpolo dosadan sve dok jednog dana na Banjici nisam prisustvovao driblingu kog pamtim i posle više od 40 godina.
Siniša Belamarić, vaterpolista Partizana, je bio u duelu sa jednim igračem zagrebačke Mladosti i kada se činilo da mu je lopta ispala iz ruke i pala iza leđa njegov čuvar je zaplivao ka lopta. Međutim Belamarić je loptu udario petom i dao sebi for, stekao prednost od dva-tri metra i neometano postigao gol. Shvatio sam tada da i vaterpolo može biti itekako lep i dinamičan sport. Međutim, ubrzo sam „ispekao“ zanat i „napredovao“ do fudbala.
Sada pod stare dane opet se vraćam vaterpolu. Ovo je već treća kolumna u ovoj godini u kojoj pišem o našem najtrofejnijem ekipom sportu. Prvu sam objavio 12. januara (Mučno za gledanje i slušanje“ koju sam, priznajem, napisao u afektu. Nisam ni danas siguran ko me je više iznervirao – vaterpolisti koji su igrali „samo“ nerešeno protiv Holandije ili neznanje komentator RTS-a.
Napisao, između ostalog, da se plašim da je zlatna medalja u Parizu bila i „labudova pesma“ ove reprezentacija pre svega zbog činjenice da su mnogi igrači već u četvrtoj deceniji života – Miloš Ćuk (rođen 21.12.1990.), Strahinja Rašović (9.3.1992.), Dušan Mandić (16.6.1996.), Nikola Jakšić (17.1.1997.).
Vaterpolisti su me demantovali, osvojili su zlatnu medalju i na Evropskom prvenstvu i 2. februara sam napisao kolumnu „Izvinjavam se, ali samo vaterpolistima“ u kojoj sam se izvinuo igračima i članovima stručnog štaba zbog svog neznanja i nedostatka vere u njihov kvalitet.
Istovremeno, ostao sam u uverenju da našem najtrofejnijem ekipom sportu predstoje crni dani.
Zbog nestručnog rada i neznanja ljudi koji vode vaterpolo gase se (ili su pred gašenje) mnogi klubovi među kojima i bivši evropski prvaci (Bečej i Partizan), više se bazena gasi nego što se grade novi, sve je manje mladih i talentovan ih igrača kao i trenera koji bi radili sa njima.
Da je mnogo toga trulo u vaterpolu potvrđeno je ovih dana. Novi predsednik Vaterpolo saveza Srbije Slobodan Soro je u svom prvom nastupu „isprozivao“ reprezentativce i selektora Uroša Stevanović. Naravno, Stevanović je podneo ostavku (što je Soro i želeo), a onda je došao i (ne)očekivani potez reprezentativaca – stali su uz selektora i pre svega sebe i javno saopštili da neće igrati za reprezentacija dok je Soro na čelu Saveza.
Ne bih se iznadio da ljudi koji vode (ne samo Savez) ovaj požar u bazenu pokušaju da ugase, kao i obično, benzinom. Braniće svog predsednika (kao što brane i svoje ministre) i pokušati da nađu „vaterpoliste koji hoće(moraju) da igraju za reprezentacija“.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
