Privatizacija klubova – nemoguća misija

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sportskoj mafiji ne odgovara privatizacija. Ovako drzava “pomaze” kapom i sakom. Navijacke grupe su glavni nosioci organizovanog kriminala. Lepo jevtekao predsednik da on ne moze da resi stanje u fudbalu, jer klubovi su “udruzenja gradjana”. Ogromne drzavne i privatne firme su propadale, ali to se ne sme “dozvoliti” nadim sportskim klubovima.

2. Soort je legalno ozakonjenje ilegalnih krimo-mafijaskih radnji.
   Svaki dan se pale loksli, automobili, desavaju tuce, reketiranja i ucene. Mafijasko i nasilje vrsnjacko primilo je epske razmere. Trula drzava. A mozda i nije drzava vec mafijasko udruzenje.
   Zato mafiji ulaxak u EU ne odgovara. Jer bice konkurencije, vise slobode. A kome se ne svidja EU, neka se bori protiv, kao npr. U Madjarskoj ili Slovackoj.

3. Privatizaciju klubova sprečavaju političari.

4. Postoje popularni, masovni sportovi (fudbal, košarka) koje treba obavezno privatizovati u nivou prvog ranga takmičenja, kao profesionalna takmičenja. Amaterskom i baznim sportovima ostaviti mogućnost privatizacije, ali uz obavezu države i lokalnih samouprava u njihovom finansiranju. Sve se to radi smišljenom politikom i u etapama, bez lomova a sa ciljem očuvanja i sportskog i zdravstvenog elana čitavog društva.

5. Bravo za teksto- pisca! STANJE U DRUSTVU SE ODRAZAVA I NA FUDBAL ALI MNOGO JE LJUDI KOJI SU TU A TO NE ZASLUZUJU!NJIMA I NE PADA NA PAMET BILO KOJI VID PRIVATIZACIJE!KRAJ! KRAJ!

6. Najveći krivac za stanje u srpskom fudbalu je publika. Kada kažem publika mislim na dilere droge, konzumente istog, neiživljene bolide sa periferije kojima je vrhunac erotskog zadovoljstva da protivničkog navijača ili pripadnika druge navijačke grupe odvale bejzbol palicom, zatim na penzose koji ne mogu da se odreknu navike iz mladosti da idu na fudbalske utakmice posle kojih padaju u višednevni bedak sećajući se kako su igrali Bobek i Mitić, Šeki i Vladica Kovačević a dali su svoj nedeljni džeparac da bi gledali panjeve sa dve leve noge. Kada ovih 1540 jadnika (prosečna posećenost utakmica prve lige prema FootyStats-u) ne bi dolazilo na stadione problem srpskog fudbala bi bio rešen. Ne bi više postojao.