Naslov nema nikakve veze s povodom, nego, kako veli sam autor, sa novogodišnjom svetkovinom, a povod je moja kolumna „Neoliberalizam srpske istoriografije“.

Zanemariću maliciozne bokore kvalifikativa ad hominem, među kojima su i „neshvaćeni moralista“, „autoritarni nihilista“, kojima moje ime časti Boarov – to je na čast njemu, kulturi njegovih godina i ideologiji njegovog trenutnog radnog rasporeda iliti njegovog poslodavca.

O samoj stvari, pak, on veli: „Zlatko Paković je u Danasu osuo paljbu po navodno konvertitskom zaokretu istoričarke Latinke Perović od borca za ideju socijalne pravde (to jest pisca dvotomne studije ‘Srpski socijalisti 19. veka’) do navodnog zagovornika kapitalizma i ‘privatne svojine kao osnova ljudske slobode’ (što je on našao da u suštini piše u nedavno objavljenoj ‘Dominantnoj i neželjenoj eliti’ Latinke Perović).“

Dva puta u istoj rečenici, Boarov upotrebljava reč „navodno“: navodno konvertitski zaokret, navodno zagovornik kapitalizma. Međutim, u vezi sa agitovanjem Latinke Perović za kapitalizam, nema ničeg navodnog, jer je sve to javno evidentirano, kao što je i njeno istoriografsko, ideološko i političko konvertiranje javno evidentno: dovoljno je uporediti njene naučne radove koje je objavljivala u socijalističkoj Srbiji sa radovima objavljenim u kapitalističkoj Srbiji – da bi se belodano uvidelo kako ista istoričarka, u ova dva perioda, dijametralno suprotno ocenjuje iste ličnosti i iste istorijske procese i događaje. Nema tu tajni, nema tu ništa kobajagi, ničeg otprilike ili navodno. Negdašnja Roza Luksemburg srpske istoriografije, Latinka Perović, danas je njena Margaret Tačer. Štićenik Perovićeve, Boarov, ili nije pročitao knjige koje štiti, ili ih nije razumeo, uprkos tome što ih je čitao.

U svom napisu Boarov koristi lažne citate, podmećući ih kao navodne navode iz mog teksta (sic!). Ovo krivotvorenje je nemoralno delo par excellence. Na primer, on stavlja pod navodnike i ovu banalnost: „kad pravda pobedi svetski i domaći neoliberalizam“, pa čitalac ima utisak da on citira iz teksta s kojim polemiše. Ja to nikada nisam napisao, niti bih napisao. On veli i da sam napisao da je Perovićeva napisala: „privatna svojina kao osnov ljudske slobode“. To, takođe, nisam napisao, niti je to Perovićeva napisala. Kod nje stoji: „Načelo privatne svojine kao osnov lične slobode.“ Ja to citiram, i taj njen stav kritički analiziram. Pozabavimo se tom stvari!

„Gde je to, na primer, Paković našao da se liberalizam i neoliberalizam temelje na ‘poistovećivanju dva suprotstavljena pojma lične i privatne svojine’ jer, piše dalje Paković zanesen svojom maštom, ‘lična svojina jeste osnov lične slobode, dok je privatna svojina osnov lične neslobode’. Na kraju, on poentira da je ‘privatna svojina porobljenost tuđeg vremena, dakle bića drugog čoveka’.“

To poistovećenje dva suprotstavljena pojma, otkrio sam u samoj osnovi liberalizma. DŽon Lok, otac liberalizma, piše da čovek ima pravo da raspolaže svojinom koja je plod njegovog rada, i da upravo to pravo daje dostojanstvo njegovom radu. Sasvim tačno. Međutim, Lok to ne naziva ličnom, nego privatnom svojinom. A to su dve različite vrste vlasništva, koje su ovde skriveno poistovećene, što se, kroz stoleća, neupitno krijumčari u ideologiji liberalizma (čiji, pak, pozitivni uticaj stava o međureligijskoj toleranciji, nikad nisam negirao).

Lična svojina podrazumeva pravo na posed ličnog prostora i na vreme za lične potrebe. A privatna svojina jesu kompanije, fabrike, banke, hoteli… sve ono u šta je ugrađen tuđi rad za sticanje profita privatnog vlasnika. Uvećavanje privatnog poseda malobrojnih („izabranih“), podrazumeva umanjenje ličnog vlasništva brojnima (potlačenima). Boarov ovo ili neće, ili ne može da razume, te je njegovo ismevanje pojmovne diferencijacije ličnog i privatnog vlasništva, cerenje nad sopstvenom zaslepljenošću.

Kad Latinka Perović piše da je „načelo privatne svojine osnov lične slobode“, ona, poistovećujući/brkajući pojmove privatno i lično, ne pravi samo logičku nego i moralnu grešku. Ta njena tvrdnja je groteskna jer vodi zaključku da ukoliko niste posednik/privatnik, niste slobodan čovek, i ko vam je za to kriv. Tako je govorila i Megi Tačer.

Nekadašnji naši promotori dijalektičkog materijalizma – među kojima i Dimitrije Mita Boarov ima svoje, doduše skromno, mesto – danas, umesto Marksa, Engelsa i Lenjina, koje su nekritički citirali, neupitno citiraju Ejn Rend, koja drži da je kapitalizam „jedini moralni sistem u istoriji“.

Otkrivajući mu razlog, na koncu svog napisa Boarov citira, koga drugog do Ejn Rend: „Osnovno pitanje je samo: da li je čovek slobodan? Jedini sistem u ljudskoj istoriji koji može na ovo da odgovori potvrdno jeste kapitalizam.”

Nikad nije kasno da čovek postane rezil!