Pad Vukovara i rušenje Tucovićevog spomenika

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ne verujem da će spomenik Dimitriju Tucoviću na novom mestu biti manje vidljiv i sasvim neupadljiv u odnosu na centralno mesto na kome je stajao 70 godina. Mogu vam reći da ga ja, dok je stajao na centralnom mestu, ni jednom nisam video, jer nisam mogao da mu priđem od saobraćajne gužve.

2. MEMORANDUM

   Tako je, druže Pa(v)koviću!. Dobro ste počeli, samo tako nastavite. Sada nas obavestite šta je sa spomenicima kralja Petra I, a šta sa spomenikom Milošu Obiliću u Prištini? Gde su posmrtni ostaci generala Dragoljuba Mihailovića, a gde Davorjanke Paunović?.

   Z apočetak.

3. Bravo!!!

4. Tako je pokazite ljudima kako je lepo bilo zivet u Hrvatskoj kao Srbin!!¡!!

5. Auuuuuu,sta ovde dodati ??? NISTA,samo se upitati,:"zasto smo toliiiiikiiii idioti" ????Gdin. Pakovic je "mega-car",sto bi rek““o Antonije Pusic alijas "Rambo Amadeus" !!!

6. @dejane STA je VAMA, ako ste uopste u to vreme bili i rodjeni falilo u Hrvatskoj?

7. Svaka cast na tekstu! Svaka cast! I jos jednom – svaka cast! Prosao sam neke od najtiraznijih novina danas – niti spomena Vukovaru! Svaka cast i na spomenu i tocki gledista! Bravo!

8. Odlican tekst, za cuvanje i podsecanje. Hvala!

9. Vukovar je stradao , ali i Vaskrsao , Mi dodjosmo,vodimo Vas pravo u vremeplov!!!Gde će skazaljka vremeplova zaustaviti,videćemo…!!! Meni se čini na 1941….!!!

10. Bravo Pakoviću! Ovo je za udžbenik iz istorije, ali ne po Ekmečiću, već po stanju stvari na terenu.

11. Divno! Emotivno, tačno, etično.

12. Kada kažete „Trg je, naime, ostao bez svog simboličkog razloga.” pretpostavljam da mislite na to da su kružni tok Slavija napravili nemci za vreme okupacije u toku Drugog svetskog rata.

13. ovoliku kolicinu bljuvotina o vukovaru nisam odavno procitao. clanak je mozda za slobodni tjednik ili neko drugo ustasko glasili. najvise mrzim da citam clanke o vukovaru koje pisu idioti koji vukovar ni na karti ne mogu da nadju, a ne da su ga videli. rodjen sam u vukovaru, proveo dsm tamo vise od 50 godina, poznavao pola vukovara, a jos vise je poznavalo mene i jedva sam srecom izvukao zivu glavu, bezeci iz vlastite kuce koju je ustaska bagra opljackala i unistila. ubijeno je bar 50 ljudi na kucnom pragu ili su odvedeni iz kuca i baceni u dunav. lesevi su izvlaceni u n. sadu, b. palanci, a sve se desava od 5 do 8 meseca kada rat nije ni poceo. a u ovom clanku citam da 18. 10 nije dan oslobodjenja vukovara. nego verovatno okupacije, pa to pisu sve hrvatske novine, nije ni malo originalno samo gomila bljuvotina.

14. Tesko mi je da se situacija u kojoj je Miroslav Milenkovic sebi oduzeo zivot da bi ostao covek nazove podvigom. Podvig je kada u bezizlanoj situaciji nadjete sretan izlaz. Ovde nije bilo te niti za koju bi se mogao uhvatiti i nadati. U bezizlaznoj situaciji njegova ljudskost je boreci se za zivot, svaki zivot, kako se priroda bori za svaki zivot koji je stvoren, odlucila da svoj zavrsi. To je tragicno, iskreno. Samo je priroda ovde izneverila svoju borbu da produzi najbolje, oni najgori koju su druge poslali da izvrse njhove zle namere ostadose. I svi benigno nezainteresovano protiv njih nista ne cine.