Amsterdam

Prijatelju, reci sebi da život jeste film.

Ušuškano međ knjigama, gle, davnašnje pismo,

davno izgubljeno, u kom mi zahvaljuje za pesme –

posebno za onu u kojoj je spomenuta. Sećam se

našeg opraštanja u Regensburgu. Uz pivo

smo jeli ćufte i kiseli kupus,

dok su pahuljice lebdele, a Dunav se kovitlao

kroz drevne lukove. Rekla mi je da je trudna,

i da ju je dečko ostavio, no te su mi pametne oči govorile

da želi isto što i ja, isto toliko.

U filmu, junak sebi ne postavlja pitanja poput:

„A šta ću sa Amsterdamom/hotelom/sastankom?“

niti: „Da li ova karta važi i za sutra?“

Ja sam sebi postavio ta pitanja. Tužno smo se

poljubili i ja sam ušao u voz. Pismo mi kaže

da je beba devojčica i da se zove Eva.

Trebalo je malo da se zadržim, da nam

nađem lepši restoran, da joj kupim srebrni nož

da otvara divna pisma koja bih joj možda pisao.

Eva je sigurno već napunila tridesetu. Zamišljam je

kako se na peronu oprašta

sa duhom pesnika. Kažem mu: „Prijatelju,

zajebi Amsterdam i ne misli na kuću, misli samo

na Evu, i na zadovoljstvo. Reci sebi da će te

čestitost lišiti priča, i da život jeste film.“

Prevod: Bojana Gajski

Autor je poznati novozelandski pisac koji piše romane, pesme, priče i književnu kritiku. NJegovi tekstovi objavljeni su u panorami angolofone međužanrovske književnosti U šta smo se to pretvorili u izdanju Arhipelaga.

_________________________________________________

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs