Art brut cveta u turbulentnim vremenima 1Foto: Una Miletić

Sirovo i intuitivno – spoj je dva pojma između kojih se dešava elektricitet, sinergija kojom zrači izložba „Raw intuitive“ postavljena u jagodinskom Muzeju naivne i marginalne umetnosti.

Art brut cveta u turbulentnim vremenima 2
Foto: Una Miletić

Izložba je plod konkursa Trećeg trijenala „MNMU – Raw Iintuitive“, za koji se prijavilo 97 autora sa 396 dela iz 18 zemalja. Žiri je za postavku odabrao 131 delo, od 53 umetnika iz 16 zemalja: Bugarske, Danske, Indije, Irana, Japana, Kube, Nemačke, Rvande, Rusije, SAD-a, Slovenije, Srbije, Ugande, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i Čilea. Velika nagrada dodeljena je francuskoj umetnici Margo, čiji rad karakteriše mreža stilizovane vegetacije i simbolika intimnog ključa.

Na tri nivoa muzeja, postavka sa mahom hipnotišućim bojama, oblicima, idejama, kako jasnim tako i nedokučivim prikazima na platnu i drugim materijalima koje su autori koristili kako bi se izrazili – od drveta, veza, prikupljenih delova čelika sa železničke pruge – vodi u nepoznate sfere uma umetnika koji su stvarali kako bi istražili svoja najdublja stanja svesti, traume i emotivne utiske iz svakodnevice i društva.

Art brut cveta u turbulentnim vremenima 3
Foto: Una Miletić

Tu su dela našeg doktora hitne pomoći koji je tokom korone počeo da slika, novosadskog arhitekte koji je se kretao po kriznim područjima zahvaćenim posledicama klimatskih promena, domaće umetnice čiji rad podseća na tradicionalne kuvarice, nekada sa dekorativnom funkcijom, a u ovom iskazu sa ličnom porukom i odgovorom na životne izazove.

Među šestoro kubanskih autora nalazi se i dobitnik ovogodišnje Otkupne nagrade – Markos Antonio Guerera Herera.
U grupi autora čija je dela žiri posebno zapazio svojim autentičnim vizijama izdvojili su se domaći autori Goran Stojčetović i Zil Milano, kao i Margaret Muso (SAD) i Merdad Rašidi (Iran/Nemačka).

Pre nego što je Ivana Jovanović, muzejska savetnica, posetioce povela na putovanje kroz postavku, umetnik Goran Stojčetović uveo je posetioce u svet art bruta, dubinskog crteža, pojašnjavajući da je u pitanju savremeni nadrealizam. Kako je rekao, ova izložba je delo umetnika, mahom bez akademskog obrazovanja, jer umetnost ne nastaje iz akademske forme i estetike, već iz traume proistekle rušenjem scenografije svega, vodeći autore na put u svoje nepoznato.

Art brut cveta u turbulentnim vremenima 4
Foto: Una Miletić

Inače, Stojčetović je osnivač asocijacije Art brut Serbia i Art Brut studija na VMA na Klinici za psihijatriju. On je primetio kako je art brut u stvari neo-nadrealizam, jer poput nadrealizma koji se javio posle Prvog svetskog rata, tako i art brut cveta u turbulentim vremenima kao što je i ovo u kome živimo.

– U art brutu se dešavaju stvari koje su direktna reakcija na osećanje života, zato akademsko obrazovanje nije neophodno da umetniku odredi stav prema životu. U godinama školovanja umetničko obrazovanje ukalupljuje umetnike navodeći ih na pravac razmišljanja i stvaranja, dok se art brut rađa iz traume, usled pritiska, i predstavlja reakciju na život, koju umetnik kanališe kroz svoj rad – obrazlaže Stojčetović, dodajući da je neobično to da akademija kreativnog čoveka veže i blokira.

On ističe da to akademsko kalupljenje nije umetnost, već kulturološka igra.

Art brut cveta u turbulentnim vremenima 5
foto Una Miletić Danas

– Ta, ne mogu da kažem kapitalistička, to je za mene inkvizitorsko-nacistička struja koja traje mnogo dugo, napravila je regresiju jer dala lažnu sliku, pogotovu manipulacijom u medijima, kako bi se ljudima lakše vladalo. S druge strane, art brut je korov, rastući, on rastura beton, a u isto vreme je lekovit i lep. I dolazi prirodno. Svi mi umetnici čiji su radovi izloženi ovde, radimo zato što moramo. To je teret, osećate se kao ludi jer morate da stvarate, i to je umetnost, dok se oni akademski igraju unutar sistema – zapazio je Stojčetović.

Art brut cveta u turbulentnim vremenima 6
foto Una Miletić Danas

Poredeći ovakvu umetnost sa razvojem nauke i psihologije, on ističe da je ova postavka nadrealistička praksa. Prema njegovim rečima, greška je istoričara umetnosti što su taj pravac stavili u određeni period vremena i određeni prostor, jer je, smatra Stojčetović, kako nadrealizam, tako i ova postavka – dubinska umetnost, koja postoji isto kao i dubinska psihologija.

Art brut cveta u turbulentnim vremenima 7
Foto: Una Miletić

– Kao što imamo dubinsku psihologiju gde obitavaju Frojd i Jung, tako postoji i dubinska umetnost, gde (donekle) spadaju nadrealizam, dadaizam, sa art brutom. To su stubovi nove, kako je ja zovem, dubinske umetnosti, koja se bavi pojedincem. Jer sve što ovde imamo sve je rađeno u nadrealizmu i dadaizmu. Arnulf Rainer je slikao sa majmunom, Jozef Bojs se zezao sa kojotom, i svi znamo za Van Goga, koji je totalni art brut… sve smo već uradili i sve sam već video na psihijatriji. Međutim, šta radimo sa tim znanjem? Mi treba da se bavimo sadržajem tako da umetnost 21. veka bude građenje svesti o ekspresiji, dok je ovo što se dešava jedna stogodišnja regresija unazad – primećuje on i pita se ko je danas Sava Sekulić ili Ilija Bosilj.

Art brut cveta u turbulentnim vremenima 8
Foto: Una Miletić

Stojčetović smatra da na razvoj i pravac u umetnosti utiču faktori poput toga ko je finansira, dodajući da kultura služi politici i vlastodršcima koji trenutno pretenduju smer u kome će umetnost da ide.

– Umetnost dolazi iz dubina kada se čovek pocepa i kad je slobodan, kad nema šta da izgubi. Trauma je izvor umetnosti i mene je uvek zanimalo šta stoji iza. Lako mi je da uživam u delu, i uživam, ali želim da vidim odakle potiče i šta je čoveka nateralo da stvara. Jer umetnost postoji u vezi sa stvaralačkim nagonom, a ne zato što je kulturna stavka – zaključuje Goran Stojčetović.

Oblast umetnosti u kojoj vlada sloboda

Muzejska savetnica Ivana Jovanović pojasnila je da je art brut oblast za koju se vezuju razni termini – samouka, naivna, marginalna, autsajderska… umetnost, ali da nijedan od tih termina nije dovoljno adekvatan da pokrije oblast, jer nju karakteriše sloboda. Zato je, kako kaže, teško napraviti precizne rezove, ali upravo u toj otvorenosti leži lepota.

– Art brut nam daje zadatak da konstantno preispitujemo umetnost kako bismo možda došli do nekih neuhvatljivih rešenja – primećuje Jovanović dodajući da su pokretači za stvaranje najčešće duboki, nesvesni i intuitivni.

Članovi žirija

Članovi žirija: dr Thomas Röske (direktor Muzeja Prinzhorn Collection, Hamburg, Nemačka), Marina Giordano (profesorka, potpredsednica Osservatorio Outsider Art, Palermo, Italija,) Biljana Tomić (istoričarka umetnosti, Beograd, Srbija), Miroslav Karić (kustos, Muzej savremene umetnosti, Beograd), Ivana Jovanović (muzejska savetnica, Muzej naivne i marginalne umetnosti, Beograd).

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.