Autor stihova koračnice „Marš na Drinu“ u svakom čoveku tražio gram dobrog

Bio je veoma obrazovan. Govorio je pet jezika i gde god da je otišao on se osećao kao domaćin, a ne kao gost – kaže za Danas novinar i pisac Milinko Bujišić povodom smrti Miloja Popovića Kavaje.

Ovaj književnik, publicista i autor stihova koračnice „Marš na Drinu“ preminuo je u 83. godini, a njegovi prijatelji kažu da je bio izuzetan čovek i da bi se iz njegovog primera dalo mnogo toga naučiti. Bujišić, koji se s Kavajom družio, podseća da je on mnogo toga napisao, da se oprobao u najrazličitijim žanrovima.

– Napisao je preko 30 knjiga raznih žanrova – od poezije, preko priča i romana, do aforističkih knjiga. Ostaće najviše upamćen po tome što je napisao stihove za koračnicu „Marš na Drinu“ i kao prvi direktor Sava centra koji je za vreme njegovog mandata najbolje radio. Bio je izuzetan čovek i čovek koji je možda imao najviše prijatelja u ovoj zemlji – ističe Bujišić.

Prema njegovim rečima, svi koji su poznavali Kavaju cenili su ga i poštovali a on sam je bio vlasnik retke osobine – da ne svodi ljude na njihove mane.

– O svima je uvek sve najbolje govorio – ističe Bujišić uz konstataciju da danas ne zna nijednog čoveka sličnog Kavaji.

– Ne znam nijednoga da se toliko bavio različitim žanrovima, da je obišao toliko država sveta. On je čak i narodni heroj Alžira – podseća Bujišić.

Na pitanje šta je prema njegovom mišljenju Kavajina zaostavština iz koje bismo mogli učiti, odgovara da je to njegov odnos prema ljudima.

– Od njega se najviše moglo naučiti o odnosu prema ljudima. Kakav god da je bio čovek on bi u njemu tražio gram dobrog. Kad bih ga pitao „kako možeš s tim i tim?“ uvek bi odgovarao – „pa, ima on i dobre strane“.

Zoran Panović, programski direktor Demostata, kolumnista Danasa i autor emisije Presija, kaže za Miloja Popoviću Kavaju da je bio „izuzetan profesionalac, izuzetan čovek i svedok epohe“.

– Bio u jako dobrim odnosima sa samim Josipom Brozom Titom, a poznavao je i druge bitne političke aktere Srbije – Ivana Stambolića, Slobodana Miloševića. Uspevao je, na neki način, da razume epohu bez ostrašćenosti – ističe Panović.

On podseća da je Kavaja bio prvi direktor Sava centra u dva mandata i to u vreme kada je ovo zdanje, pogotovo u Titovoj državi, imalo poseban značaj, kada su se, kako kaže, ovde održavali značajni međunarodni skupovi poput samita KEBS-a.

Panović kaže da je on najviše voleo da sluša Kavaju kada mu je govorio o susretima sa Titom.

– Ja sam uvek sa uživanjem slušao kada je prepričavao svoje razgovore sa Josipom Brozom Titom. Oduševljavao sam se što je bio iskren, što nikada nije te susrete prepričavao stavljajući akcenat na sopstvenu poziciju, nekoga ko je savetovao predsednika Tita, govorio mu kako treba ovo ili ono. Govorio je: „Uvek sam slušao šta Tito kaže i klimao sam glavom. Nisam bio neko ko je pametovao Titu.“ Bio je realan, nije mistifikovao svoju ulogu u istoriji kao što to danas rade mnogi – ističe Panović.

On podseća da je Kavaja bio i šef kulturne misije SFRJ u Njujorku i da su mnogi ljudi iz sfere kulture izrazito pozitivno ocenili njegov odnos prema kulturi.

– Naš proslavljeni slikar Radovan Lale Đurić, koji je živeo u Njujorku, veoma je pohvalno govorio o Miloju kao čoveku koji ima veliki senzibilitet za našu kulturu i njeno predstavljanje u SAD. Ono što je interesantno je i da je Miloje do kraja neumorno pisao i radio. To je ogromna produkcija – konstatuje Panović.

On kao i Bujišić kaže da je Miloje Popović Kavaja bio čovek koji je imao mnogo prijatelja, da je njegovo društvo bilo veoma šaroliko i da su ga svi veoma poštovali.

– Bio je vrlo prijatan čovek. Dosta vremena je provodio u kafani i imao taj intelektualno-kafanski šarm. U tom smislu je bio veoma simpatičan, ali uvek odmeren, nikada napadan. Ono što se meni jako dopalo je što se trudio da ne mistifikuje politiku i pojedinca u politici. Na primer, kada sam radio neke tekstove pa se nađem sa njim u kafani i pokušavam da sagledam te brojne raskole među političkim partijama ovde od 1990. do danas, on bi uvek govorio: „Kad god je Savez komunista bio u krizi, uvek se nađe neko dovoljno pametan da uzme reč i da preporuči povratak izvornim principima.“ To je uvek predstavljalo odličan politički manevar – skreće pažnju Panović, dodajući da mu znači što je upravo Miloje Popović Kavaja napisao prikaz za njegovu knjigu.

– Izuzetno mi je drago što je baš on napisao veliki prikaz o mojoj knjizi „Tito – kratki kurs“. Redovno je čitao Danas i sigurno me je jednom mesečno zvao da komentariše razne tekstove. Ne samo moje nego i autora Danasa koje nije poznavao. I imao je jednu osobinu, koja me podseća na Jovana Ćirilova, a to je da je voleo da fotografiše svoje sagovornike. Od toga bi pravio ličnu arhivu, od fotografija svojih prijatelja i poznanika kombinujući ih sa njihovim tekstovima. Nešto je slično radio i Ćirilov – primetio je Zoran Panović.