Autorstvo Vermerove slike u Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu dovedeno u pitanje

U pitanju je značajno otkriće o Vermeru, čuvenom holandskom umetniku iz 17. veka koji stoji iza dela kao što su „Devojka sa bisernom minđušom“ i „Pogled na Delft“. Njegov slikarski opus je relativno mali; danas postoji samo oko tri desetine slika za koje se veruje da ih naslikao. Sada se ta cifra smanjila za jedan.

Do sada je Nacionalna galerija umetnosti „oprezno pripisivala” Vermeru „Devojku sa flautom“, kako piše u ažuriranom opisu slike, a istoričari umetnosti na drugim mestima dugo su dovodili u pitanje autorstvo ove slike. Kada je COVID-19 stigao 2020. i primorao galeriju da se zatvori, stručnjaci muzeja iskoristili su ovu priliku da istraže svoju Vermerovu kolekciju.

Tim kustosa, konzervatora i naučnika Nacionalne galerije umetnosti analizirao je četiri Vermerove slike u svojoj kolekciji, od kojih su dve bile naročito sumnjive. Neobično je da su obe slike — „Devojka sa flautom“ i „Devojka sa crvenim šeširom“ — manje od njegovih drugih dela i naslikane su na drvenim pločama umesto na platnu.

Specijalizovana tehnologija snimanja omogućila je timu da otkrije proces slikanja svakog od izabranih dela. Potezi četkice na slici „Devojka sa crvenim šeširom“ bili su u skladu sa Vermerovom tehnikom na ostalim slikama, za koje se zna da su sigurno njegove. S druge strane, snimanje „Devojke sa flautom“ otkrilo je neuredniji i manje precizan proces slikanja.

„Naučne tehnike su pokazale da su umetnici koristili slične materijale na sličan način, ali su različito postupali sa bojom, od donje boje do završne boje za površinu“, izjavila je Ketrin A. Duli, naučnica u timu Nacionalne galerije umetnosti, za Njujork tajms.

Sada se veruje da je „Devojku sa flautom“ naslikao Vermerov saradnik. Stručnjaci su veoma iznenađeni ovim otkrićem, jer nijedan istorijski podatak do sada nije ukazivao da je umetnik ikada radio sa učenicima ili asistentima.

„Ideja da je Vermer radio sa saradnicima osporava dugotrajno verovanje da je bio usamljeni genije i umesto toga ga postavlja kao instruktora ili mentora sledećoj generaciji umetnika“, navodi se u saopštenju muzeja.

Druga teorija je da je delo naslikala Vermerova najstarija ćerka. Ona se zvala Marija i imala je između 15 i 21 godinu kada je slika bila završena.

U svakom slučaju, autor slike je verovatno bio neko ko je bio upoznat sa Vermerovim radom — neko ko „razume njegovu tehniku, ali nema dovoljan talenat da je savršeno imitira“, kaže Džon Dilejni, stručnjaku koji je radio na proveri autorstva slike.

Nisu svi spremni da prihvate da Vermer nije bio uključen u stvaranje „Devojke sa flautom“. Aneta Georgievska-Šajn, autorka knjige „Vermer i umetnost ljubavi“, izjavila je za Njujork tajms da misli da je slika verovatno nastala kao plod saradnje Vermera i nekog drugog.

„Nisam iznenađena što muzej menja atribuciju, ali nisam sigurna da se u potpunosti slažem s ovom odlukom“, rekla Georgievska-Šajn i dodala: „I dalje mislim da je verovatnije da je rad na slici započeo Vermer.“