Foto: GMSSlikar Vasa Pomorišac ponovo je otkriven u Novom Sadu. Izložba u Galeriji Matice srpske “Pomorišac – Vasa Pomorišac” privukla je veliku pažnju publike i ovog pomalo skrajnutog umetnika prometnula u prvi plan.
Pomorišac, Banaćanin rođen u Modošu 1893. godine (umro je 1961. godine u Beogradu), jedini je srpski slikar prve polovine 20. veka koji se školovao u Londonu. Za pola veka likovnog rada stvorio je mnoga dela od kojih je više od stotinu dostupno javnosti. Prvi je i jugoslovenski slikar koji je bio specijalizovan za vitraž.
Izložba ima četiri celine: Hronologija slikarevog pogleda prema modernom okruženju, Galerija portreta, Galerija autoportreta i Slikarski opus sa istorijskom i religioznom tematikom.
– Jedan od razloga zbog koga se Galerija Matice srpske odlučila da realizuje ovu izložbu je bila želja da posetiocima približimo stvaralaštvo jednog XX vekovnog umetnika koji nije bio široko poznat u javnosti, iako to svakako zaslužuje. Ideja nam je bila da upravo monografskom izložbom ukažemo na raznolikost stvaralaštva, ali i jedinstvenost ovog srpskog umetnika, što nam se čini i da smo postigli. U razgovoru sa publikom, reakcije su u potpunosti pozitivne – posetioci su iznenađeni i očarani delom Vase Pomorišca, prvenstveno njegovim umećem, a potom raznovrsnošću tema i medija u kojima je stvarao – rekla je za Danas Jelena Ognjanović kustoskinja izložbe i programska direktorka Galerije.
Kako je napisala Ana Ereš, autorka izložbe, „Pomorišac modernim jezikom (novog) realizma minuciozno kreira simbolički narativ kroz koji se istorija predstavlja kao slojevita slika satkana od različitih iskustava i tradicija koje svoje preoblikovanje i novo značenje nalaze u sadašnjosti. Ovako koncipiran ‘mitski metod’ Vase Pomorišca slikarstvu pristupa kao disciplini duge istorije koju grade stalne transformacije i nova razumevanja prethodnih tradicija (slikarstva).“
Ona smatra i da njegov moderni slikarski pogled, utemeljen na razumevanju tradicije, konstituiše slike koje retorikom prošlosti otkrivaju uvide o nestabilnoj i promenljivoj realnosti slikareve savremenosti.
Kako dodaje Ognjanović, Pomorišac je bio itekako cenjen i poštovan umetnik za života. Predavao je na Akademiji likovnih umetnosti, kao i na Akademiji primenjene umetnosti u Beogradu. Nakon smrti, u pregledima istorije umetnosti označen je kao jedan od nosioca “tradicionalnog pravca”, s obzirom da je jedan od osnivača Društva umetnika „Zograf”.
– Iz tog razloga je široj javnosti ostao “u mraku”, iako smo sigurni da nije postojala neka posebna namera da tako bude. Pored velike retrospektivne izložbe u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 1986. i 1987. godine, jedino se ozbiljno u 21. veku njegovim stvaralaštvom bavio Narodni muzej Zrenjanin priređujući izložbu 2018. i 2019. godine, a tu se sada nadovezuje i izložba u Galeriji Matice srpske u kojoj je predstavljeno preko 140 Pomoriščevih dela – nastavlja Ognjanović.
Pomorišac je nagrađen je Srebrnom medaljom Udruženja francuskih umetnika i njegova dela čuvaju se u brojnim privatnim kolekcijama u Evropi, ali i u državnoj kolekciji Muzeja Viktorije i Alberta u Londonu. Tokom pedeset godina stvaranja, iznedrio jedinstvenu likovnost u srpskoj umetnosti.
London ga usmerio ka srednjovekovnom slikarstvu
Pomoriščev umetnički put razvijao se od rodnog Modoša, preko Zagreba, Minhena i Beograda, pa sve do Londona i Pariza.
O njegovoj priznatosti u svetu umetnosti svedoče brojne porudžbine i dela izvedena u različitim medijima, raznovrsne tematike i za različite potrebe – od portreta, religioznih i mitoloških kompozicija u ulju, preko istorijskih i narodnih motiva u fresko-slikarstvu, vitražima i ilustracijama za knjige, do nacrta za novčanice, ali i dobar prijem kod kritike i pozitivna mišljenja tadašnje stručne javnosti, kolega i društva uopšte.
– Ono što Vasu Pomorišca izdvaja od drugih umetnika 20. veka, jeste njegovo drugačije umetničko obrazovanje. Pomoriščevo glavno umetničko školovanje odvija se u Velikoj Britaniji između 1921. i 1925. godine na, i danas, prestižnoj Umetničkoj školi Svetog Martina i Centralnoj školi za umetnost i zanate. Britanska umetnička scena između dva svetska rata okrenuta je ka klasičnim vrednostima umetnosti. U ambijentu posleratne traume i pokušaja obnove, britanski umetnici su svoju potporu nalazili u srednjovekovnoj i renesansnoj umetnosti, reafirmišući je kroz optiku modernog pogleda. Upravo je to nagnalo Pomorišca da pogled usmeri ka srpskom srednjovekovnom slikarstvu i u njemu nađe inspiraciju, te jezikom novog realizma kreira simbolički narativ svojih predstava – izjavila je Ognjanović.
Pomorišac je zapravo želeo da stigne u Indiju, najverovatnije podstaknut pređašnjim putešestvijama po Dalekom Istoku tokom Prvog svetskog rata.
Znajući da je jedini mogući put u prvim decenijama prošlog veka da se do tamo dođe preko Velike Britanije, kao kolonijalne sile, slikar je za početak krenuo u tom smeru.
– Nažalost, 1920. godine njegov pokušaj da uđe u Veliku Britaniju je odbijen zbog nedovoljno finansijskih sredstava, pa se prinudno našao u Briselu u kojem je radio kao firmopisac da bi obezbedio novac. Sledeće godine stiže u London i upisuje školu i upoznaje svoju buduću ženu, švajcarsku slikarku Eriku Veragut. Najverovatnije su to bili razlozi da se put u Indiju ne desi tada, a izgleda ni nikad kasnije – rekla je kustoskinja.
Sa stečenim bogatim znanjem iz istorije umetnosti, ali i umetničko-tehnički veoma izverziran i talentovan, Pomorišac je sledeći tendencije u britanskoj umetnosti naslikao brojna dela religioznog karaktera, ali i mitološkog.
Tokom školovanja u Londonu dela poput Iskušenja Svetog Antonija ili Plač matere Božje, ili mitološke kompozicije Parisov sud predstavljaju primere kako tematski klasična umetnost može biti interpretirana kroz moderni likovni jezik.
Pomorišac naš prvi školovani vitražista
Pomorišac je u Londonu izučavao izradu vitraža, imajući u vidu da je britanska umetnost oduvek imala jaku tradiciju u dekorativnim umetnostima, što nije bio slučaj na našem području.
Tako je Vasa u prvoj polovini 20. veka bio jedan od retkih, ako ne i prvi školovani vitražista u ondašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.
Izložbom su, kako kaže Ognjanović, želeli da posebno istaknu i ovaj opus njegovo rada koji je poznat mahom poznavaocima i ljubiteljima primenjene umetnosti.
Između dva svetska rata Pomorišac je izradio vitraž za Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić” (uništen u II svetskom ratu), kao i vitraž Dedal i Ikar za hol zgrade Aero-kluba u Beogradu.
– Nakon rata, imao je veliku porudžbinu od deset vitraža za Svečanu salu Skupštine Grada Beograda koja prikazuje teme narodno-oslobodilačke borbe i obnove zemlje. Takođe, zanimljiv je i vitraž u hotelu Metropol. Na izradi vitraža sarađivao je često sa Ateljeem Stanišić iz Sombora, koje se i dan danas bavi ovim specifičnim poslom. Upravo u saradnji sa porodicom Stanišić za izložbu je izrađen, prema skici iz Muzeja primenjene umetnosti, vitraž pod nazivom Alegorija vazduhoplovstva, koji predstavlja prvobitnu verziju osmišljenu za hol Aero-kluba – izjavila je Ognjanović.
Ovaj umetnik spada i red malog broja akademskih slikara u Jugoslaviji po čijem su nacrtu izrađene novčanice. One odslikavaju njegove poglede uprte u srednjovekovnu tradiciju. Najzanimljiviji takav primer jeste novčanica od 500 dinara datirana u vreme uzmeđu 1935. i 1945. godine iz Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu.
Putovanje od Sibira preko Hongkonga do fronta
Jedino što bi ljudima koji ga otrkrivaju, možda moglo biti zanimljivije od njegovih umetničkih dela, je sam život Vase Pomorišca. Kao i većinu umetnika koji su prve decenije 20. veka dočekali kao mladi ljudi tek na početku obrazovanja i karijere i njega je zadesio Prvi svetski rat.
Kako kaže Ognjanović, mobilisan je od strane Austrougarske vojske već 1914. godine, ali se odmah deklarisao kao jugoslovenski nacionalista, te zbog svojih stavova završava u zatvoru.
Uspeva da pobegne u novembru 1914. godine i priključi se ruskoj vojsci. Posle osnivanja Srpskog dobrovoljačkog odreda 1915. godine i kasnije Srpske dobrovoljačke divizije učestvuje u borbama na Dobrudži gde je iste godine ranjen od strane bugarske vojske.
– Nakon ranjavanja lečio se i oporavljao u Moskvi, a po izlasku ostaje kratko da živi tamo i potom odlazi u Odesu. Početkom 1918. godine, posle oporavka, sa Srpskom dobrovoljačkom divizijom putuje preko Sibira, Mandžurije, Hongkonga, Cejlona, Indijskim okeanom, preko Sueca i Aleksandrije na Solunski front gde se pridružuje srpskoj vojsci i svojim kolegama saborcima Živoradu Nastasijeviću, Milošu Goluboviću, Mihailu Milovanoviću i Veljku Stanojeviću. Zbog posledica ranjavanja ne ide više na front i dobija prekomandu u Vrhovnukomandu, gde radi kao ratni slikar. Tada je nastao niz crteža i simboličkih kompozicija vezanih za rat i stradanje srpskog naroda poput Alegorije smrti ili O Bože, Bože – kazala je Ognjanović.
Publika će moći da vidi izložbu „Pomorišac – Vasa Pomorišac“ do 29. februara 2024. godine, a svakog vikenda u 13 sati posetioce očekuje i vođenje kroz izložbu.
Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
