O umetnicima nevoljnim herojima: Premijera mjuzikla „Balkan ekspres“ u Pozorištu na Terazijama

Predstava je trebalo da izađe još prethodne godine ali je zbog budžeta prebačena u ovu, rekao je na početku upravnik „Terazija“ Rade Marjanović.

Premijere su zakazane za 25. i 26. april sa dve glumačke podele, a autorski tim nije ništa manje značajan od legendarne ekipe okupljene oko istoimenog filmskog klasika.

Aleksandar Sedlar nadovezao se na kompozicije Zorana Simjanovića, uradivši i aranžmane, a u predstavi je i dirigent. Darijan Mihajlović je reditelj, a scenograf Aleksandar Denić.

Autorski tim čine još i dramaturškinja Milena Depolo, kostimografkinja Lana Cvijanović, koreograf, gost iz Zagreba, Igor Barberić i lektor Radovan Knežević.

– Više od godinu dana prošlo je od ideje za predstavu do njene realizacije i to je bio ogroman posao – rekao je reditelj Darijan Mihajlović.

Istakaviši da mu je drago što je u pitanju originalni domaći mjuzikl a ne prenos neke strane franšize, on je predstavu opsao kao žanrovski – ali i emotivni – rolerkoster – komediju koja postaje triler a potom i melodrama.

Mihajlović je podsetio da su u antologijskom filmskom ostvarenju u autorskom timu bili i scenarista Gordan Mihić, te reditelj Branko Baletić i zvezdani glumački ansambl: Olivera Marković, Velimir Bata Živojinović, Bora Todorović, Dragan Nikolić i Tanja Bošković.

On je dodao da su replike iz ovog filma deo kolektivne svesti gledalaca i da u njemu grupa umetnika i lopova, koja misli da može da pobegne od okolnosti, odlazi u restoran na jednoj plaži, znakovitog naziva Bel epok, i iako pokušavaju da pobegnu od rata – rat ih stigne.

– Ima nečeg berhtijanskog u ovom komadu: „Prvo stomak, a onda moral“, kako je glasila izreka velikog dramskog pisca. Oni moraju da se brinu o golom životu, a tek potom postaju heroji, i to nevoljni – istakao je reditelj, inače i profesor Fakulteta dramskih umetnosti koji je kasnio na konfereciju stižući upravo sa svog fakulteta u blokadi.

– To vam je kao da sa delićem plate FDU sada treba da igrate i pevate – dodao je Mihajlović čime je podsetio na trenutnu situaciju u kojoj umetnici, pozorišta, glumački ansambli treba da igraju i pevaju da bi (pre)živeli i istovremeno su (ne)namerni heroji današnjeg društva.

Aleksandar Sedlar iz kompozicija svog velikog prethodnika, kako je rekao, pokušao je da izvuče lajt-motive i potom ih koristio u novim numerama koje su postale deo celine. On je dodao da se nada da će se na tragu ovog pretvaranje filmske priče u mjuzikl negovati i bodriti domaće stvaralaštvo.

Scenograf Alaksandar Denić rekao je da u predstavi postoji filmska struktura sa hiljadu lokacija i da je on, budući svojevremeno asistent scenografa filma Vladislava Lašića, pokušao da zadrži duh vremena u svoj scenografiji, ali i da načini odmak od filma.

U dvostrukoj glumačkoj podeli su: Duško Radović/Dragan Vujić Vujke u ulozi Stojka (Bata Živojinović); Milan Antonić kao Kosta (Branko Cvejić); Miroljub Turajlija/Arsenije Tubić kao Pik (Bora Todorović); Žarko Stepanov/Slaven Došlo kao Popaj (Dragan Nikolić); Jelena Jovičić/Anja Mit kao Lili (Tanja Bošković); Elizabeta Đorevska/Dušica Novaković kao tetka (Olivera Marković); Slobodan Stojanović kao major Ditrih (Radko Polič).

Dragan Vujić Vujke rekao je da je glumačka igra u ovoj predstavi omaž čuvenoj podeli iz filma. Tanja Bošković, jedina još uvek živa iz te podele, inače i predsednica Upravnog odbora Pozorišta na Terazijama, trebalo je da bude i deo predstave, ali je zbog odlaganja premijere kao i drugih svojih obaveza odustala od uloge. Jelena Jovičić, koja sada igra Lili, svoju igru posvetila je kompozitoru Zoranu Simjanoviću sa kojim je, kako je rekla, svojevremeno razgovarala upravo o tome da se „Balkan ekspres“ pretvori u mjuzikl.

Na kraju, primetivši da su ratne okolnosti dobre za žanr mjuzikla (čuveni „Kabare“, na primer), Darijan Mihajlović dodao je da predstava ima tri čina, da u njoj postoje citati iz filma, da traje sat i 55 minuta i da se igra bez pauze.

Na novinarsko pitanje kako u pozorištu gledaju na sve češća gostovanja stranih mjuzikala u različitim dvoranama u gradu, Rade Marjanović istakao je da „Terazije“ uopšte ne zaostaju za stranim hit predstavama, i obratio se osnivaču – Gradu, sa napomenom da malo više pažnje pokloni ovoj kući i da shvati da oni nisu skupi i da ih je previše, već ih je, naprotiv, premalo i veliki je probeme to što se ne zapošljavaju mladi glumci (najmlađi zaposleni ima 34 godine) te tako oni koji se u ovom pozorištu nauče zanatu odlaze u druge teatre.