Foto: Terry Linke

„Bečki filharmoničari“ sviraju odabrana dela kompozitora iz porodice Štraus: Johana oca i sina, kao i Edvarda i Jozefa Štrausa. Povremeno se na programu nađu i dela drugih kompozitora, posebno kompozicije brzog i vedrog karaktera: valceri, polke, mazurke, marševi i slično.

Novogodišnji koncert „Bečkih filharmoničara“ je, pored godišnjeg festivala Pesme Evrovizije, verovatno najpoznatiji prenos distribucijske mreže „Evropske radiodifuzijske unije“. Ovaj prestižni događaj, koji se uživo prenosi u 90 zemalja sveta, prati više od 50 miliona TV gledalaca, a u Srbiji ga prenosi „RTS“.

Program se tradicionalno sastoji iz dva glavna dela. Na kraju prvog dela izvodi se bis koji je po tradiciji polka. Koja će tačno numera biti izvedena – o tome odlučuje dirigent i neposredno pred izvođenje saopštava publici koja će numera biti izvedena.

Na kraju drugog dela izvodi se drugi bis, koji je po tradiciji valcer „Na lepom plavom Dunavu“ i čije uvodne taktive prekida publika aplauzom.

Odmah zatim sledi i treći bis, koji je takođe tradicija – uvek se izvodi „Radecki marš“ tokom kojeg publika aplaudira u taktu muzike.

Ovogodišnjim koncertom dirigovaće italijanski maestro Rikardo Muti koji već peti put predvodi „Bečku filharmoniju“ (1993, 1997, 2000. i 2004). To je, kako je izjavio predsedavajući Andreas Grosbauer, znak “duboke umetničke povezanosti”. Zajedno sa Zubinom Mehtom koji je, takođe, pet puta dirigovao Novogodišnjim koncertom, Muti se ubraja među najangažovanije dirigente tokom Nove godine još od ere Lorina Mazela. Muti nastupa dominantno, sa puno temperamenta i samouvereno a opisuju ga kao “vulkan za pultom“. U svojoj domovini ga delom obožavaju a delom oštro kritikuju. Ovaj specijalista za Mocartova dela, koji je slab na napuljsku muziku iz 18. veka, nikoga ne ostavlja hladnim. Austrija za Mutija predstavlja važan deo umetničke domovine. Muti ima običaj da kaže kako je odnos sa „Bečkom filharmonijom“”uvek bila konstanta” u njegovom životu. “Beč je oduvek moja druga domovina“, kaže Muti. EuroComm

Program Novogodišnjeg koncerta 2018.

* Johan Štraus (sin)

Marš iz operete „Ciganski baron“ bez opusa

* Jozef Štraus

Bečke freske, valcer, op. 249

* Johan Štraus (sin)

Gledanje nevesti, polka, op. 417

Laka krv, brza polka, op. 319

* Johan Štraus (otac)

Marijin valcer, op. 212

Wilhelm Tell galop, op 29b

* Franz von Suppé

Uvertira za „Boccaccio“

* Johan Štraus (sin)

Mirtin cvet, valcer, op. 395

* Alphons Czibulka

Stephanie-Gavotte, op 312

* Johan Štraus (sin)

Freikugeln, brza polka, op. 326

Priče iz Vinervalda, valcer, op. 325

Svečani marš, op 452

Grad i država, polka mazur, op. 322

Un ballo in maschera, kvadril, op. 272

Ruže sa juga, valcer, op. 388

* Jozef Štraus

Brza polka, op. 240

Dosadašnji dirigenti Novogodišnjeg koncerta

  • Clemens Krauss – 1939; 1941-1945; 1948-1954;
  • Josef Krips – 1946-1947;
  • Willi Boskovsky – 1955-1979;
  • Lorin Maazel – 1980-1986; 1994; 1996; 1999; 2005;
  • Herbert von Karajan – 1987;
  • Claudio Abbado – 1988; 1991;
  • Carlos Kleiber – 1989; 1992;
  • Zubin Mehta – 1990; 1995; 1998; 2007; 2015;
  • Riccardo Muti – 1993; 1997; 2000; 2004; 2018;
  • Nikolaus Harnoncourt – 2001; 2003;
  • Seiji Ozawa – 2002;
  • Mariss Jansons – 2006; 2012; 2016;
  • Georges Pretre – 2008;
  • Daniel Barenboim – 2009; 2014;
  • Georges Pretre – 2010;
  • Franz Welser-Möst – 2011; 2013;
  • Gustavo Dudamel – 2017.
Bečki valcer na Uneskovoj listi

Bilo da se svira, igra ili peva valcer je sastavni deo kulturnog života u Austriji. U Beču se uz zvuke „Dunavskog valcera“ obeležava ulazak u Novu godinu. Bečki balovi otvaraju se uz reči „Svi na valcer“, a svadbeni valcer je vrlo često sastavni deo proslave venčanja. Bečki valcer danas predstavlja značajan element bečkog i austrijskog identiteta u internacionalnom kontekstu. Tokom 2017. Beč je slavio 150 godina od premijernog izvođenja valcera „Na lepom plavom Dunavu“ Johana Štrausa mlađeg. Bečki orkestar „Johan Štraus“ iskoristio je ovu priliku da podnese zahtev za uvođenje bečkog valcera na „Uneskovu listu svetske kulturne baštine“. Zahtev orkestra podržalo je više od 20 relevantnih institucija koje se bave očuvanjem tradicije. Austrijska „Unesko komisija“ dodelila je 9. novembra 2017. zvaničnu potvrdu o uvođenju „Bečkog valcera“, kao izvorne austrijske tradicije, na listu nematerijalne kulturne baštine. EuroComm