Foto: Jovo Jovanović

Kvartet Dragon’s Fuel je najambiciozniji od projekata novosadskog muzičkog kolektiva Horz, okupljenog oko kompozitora i multiinstrumentaliste Lava Kovača. Uz njega, u bendu su basista Marko Čurčić i dvojica saksofonista: Vojislav Savkov i Predrag Okiljević. Svoju muziku opisuju kao Novosadsku soničnu misu, panonske trans-ritmove, iskustva iz Meksika, hladni i plamteći džez, Istok, Zapad i planete, Univerzum, Mikroverzum i sadašnji trenutak. Publici 35. Beogradskog džez festivala predstaviće se na koncertu 23. oktobra u Domu omladine Beograda.

Dragon’s Fuel je kvartet, sastavljen od iskusnih muzičara i živopisnih karaktera. Recite nam nešto više o kreativnim ličnostima članova i koja je to umetnička nit koja vas sve povezuje?

Lav Kovač: Peđa je Klark Kent novosadske muzičke scene. Danju je pravnik, a noću saksofonista. Njega imamo čisto iz marketinških razloga. Izgleda dobro, visok je, a i zbog te priče o Kent Klarku – to baš dobro zvuči (nama). Glavna povezujuća nit Dragon’s Fuel-a mogla bi biti zapravo biti humor. Mislim da smo se na osnovu njega i spojili. Onda je usledila muzika, koja taj interni humor često reflektuje. Pored toga, mislim da nas ujedinjuje iskrena ljubav prema muzici i neka urođena potreba za kreativnim izražavanjem. Voja se može čuti i na koktelima, svadbama, a poteže i najljuće avangardne poteze u muzici (i životu), i sve između ta dva sveta. On je najstariji i u bendu često uzima ulogu bezvremene mudrosti. Marko i ja smo studirali zajedno u Holandiji, a znamo se dosta pre toga. Mislim da je on sjajan muzičar, nekad ima upitan smisao za humor?! Ja imam najviše promena raspoloženja. Ovim putem bih zahvalio bendu na razumevanju!

Šta je to po čemu je vaša muzika specifična? Kako je pozicionirate u kontekstu savremenih muzičkih tokova?

Lav Kovač: Najpre, sastav je neobičan – dva saksofona, bas i bubanj – bez harmonskog instrumenta. To u jednu ruku ograničava, ali u drugu i u obe noge oslobađa. Ne znam da li bih umeo da nas smestim u neki od muzičkih tokova. Muzika Dragon’s Fuel-a je kao kasniji Bitlsi – svaka pesma je svet za sebe, sa svojim karakterom, atmosferom, temom i pristupom. Dragon’s Fuel je bend koji svira pesme. Neke su lepe, neke ružne, neke nežne, a neke smešne.

U vašoj muzici primetni su uticaji mnogih žanrova, panka, roka, balkanskog folka. Šta mislite, da li su žanrovske fuzije pravac u kom će se kretati džez muzika u budućnosti?

Lav Kovač: Džez spaja žanrove već pedeset godina, spaja ih danas, pa da ne vidim što ne bi i sutra. U džezu je moguće premostiti jaz između popularne i “ozbiljne” muzike, emocije i intelekta. Spojevi stilova su po meni najprirodnija i najiskrenija stvar. Ja sam slušao Bajagu kao dete. Ne znam da li ćete ga prepoznati u Dragon’s Fuel-u, ali mora biti tu negde. Bajaga, i mnogi drugi koje smo slušali kao deca, kad smo se zaljubili prvi put, kao naravno i ono što nam je profesor džeza rekao da je “prava stvar”.

Kako vidite aktuelnu srpsku džez scenu? A kako publiku, ima li je i koliko je otvorena?

Lav Kovač: Ima sjajnih muzičara. Voleo bih da čujem da neki od njih prodru dublje u sebe i vide šta tu ima, jer ima sigurno nešto zanimljivo i autentično. Čini mi se da se nekad veruju više kolegama sa Zapada nego u sopstveni izraz. Takođe, ima sjajne i publike – generalno ova zemlja ima puno dobrih ljudi, s obzirom na veličinu. Treba da se držimo zajedno 🙂

Foto: Jovo Jovanović

Beogradski džez festival petu godinu za redom organizuje program pod nazivom „Serbian showcase“, u kojem ove godine učestvujete, sa ciljem da domaćoj i međunarodnoj publici i kritici predstavi rad džez autora mlađe generacije. Koliko je po Vašem mišljenju važna ova misija BDŽF?

Lav Kovač: Mislim da je toliko važna da bi “Serbian showcase“ trebao postati BDŽF, a misija ovi ostali programi 😉

Šta pripremate za nastup 23. oktobra u Domu omladine?

Lav Kovač: Desio se neverovatan ciklus. Prethodnih godinu dana smo toliko svirali nov repertoar da nam je malo i dosadio, presvirali smo ga, pa je moguće da ćemo u Domu omladine, radi svežine, vaše i naše, predstaviti naš stari materijal. A imamo i najnoviji materijal, za budući album. Biće i toga. Biće svega.

Beogradski džez festival održava se po 35. put, šta za Vas kao muzičara znači ova manifestacija i da li postoji neki koncert sa prethodnih izdanja koji ste slušali iz pubike, a koji Vam je bio posebno važan i ostao do danas u sećanju?

Lav Kovač: Slušao sam The Necks prošle godine i baš sam uživao. Mislim da pre toga nisam zapravo nikada bio na Beogradskom džez festivalu. Nije da me nije zanimao nego tako se potrefilo. Jednom sam hteo ići, ne sećam se ko je svirao, možda Stefano Battaglia, međutim Voja Pantić me je zeznuo za kartu. Oprostio sam mu!

Pored nastupa svog benda, čije koncerte na 35. BDŽF preporučujete publici?

Lav Kovač: Upravo sam pogledao program. Ketil Bjornstad, definitivno. Mingus Big Band, obavezno. Bend Rastka Obradovića sam slušao i odlični su. Ostale ću morati još da istražim.

Povezani tekstovi