Foto: vizual “Najfotogeničnije jezero na svetu” (kako mu tepaju Slovenci) van sezone, kad se sve stiša i tako divno utrne, a reke nesmirenih putnika i doživljaja gladnih turista odu negde gde je sezona zimi, imate utisak kao da vam na kratko pripadne luksuzni, a nepretenciozni komadić nekadašnje mondenske oaze u kojoj je unterhaltovala i austrougarska aristokratija i kraljevske dinastije i svetski državnici, ali i glamurozni džet set poput Sofije Loren, Đine Lolobriđide, Ričarda Bartona i Pola Makartnija.
Nimalo slučajno je kraljica Marija Karađorđević npr. najmlađeg sina Andreja rodila baš na Bledu 1929. godine.
Ne mogu da se otrgnem utisku da se tek bez gužve oseća ona izvorna, presna, nepatvorena lepota Bleda.
Bez aditiva i zaslađivača masovnog turizma.
Sa terase hotela-sa-pogledom-od-million-dolara, gledam to isto jezero i srednjovekovni bledski zamak u kom su od sredine 19. veka tek povlašćeni uživali, kada je Bled počeo da privlači prve turiste, zahvaljujući neobičnom gospodinu Rikliju, pioniru zdravstvenog turizma i preteči velnesa (on je, kao vrlo živopisan junak u istoriji Bleda, posebna priča, i ispričaću vam je u sledećoj epizodi).
U tom istom kadru, vek kasnije, letovali su kraljevi i maršali.
Na razglednicama, ali i sa grandioznih hotelskih terasa uz jezero (btw: najeminentniji bledski hoteli, poput “Grand Hotela Toplice” u kom se Josip Broz baškario sa Jovankom uz čuvenu bledsku krempitu, a tom istom apartmanu Donald Tramp 2004. godine upoznao budućeg tasta i taštu i zaprosio Melaniju – ostali su u državnom vlasništvu moliću lepo), Bled izgleda kao nacrtan za savršenu turističku brošuru: jezero nestvarne, smaragdne boje, gotovo pastoralno ostrvce sa crkvicom, srednjovekovni zamak visoko na litici.
Renomirani turistički sajt JoinMyTrip, među 35 najlepših mesta na svetu svrstao je Bled, kao “bajku iz stvarnog sveta”.
U ZAMKU IZ XI VEKA
I zaista, na 130 metara iznad jezera na steni stoji postojano, kano klisurine, Blejski grad star više od hiljadu godina (!), poput živopisne kulise iz kakvog srednjovekovnovnog, bajkovito-istorijskog blokbastera.
Pogotovo zimi kad je nestvarno obgrljen gustom, gotovo gotičkom maglom, sa 350 stepenika koji vode do dvorca.
Božanstvena, ne toliko naporna šetnja kako iz podnožja izgleda, da biste se uspentrali na vrh, odakle puca taj neprevaziđeni bledski kadar.
U najstarijem slovenačkom zamku, čiji prvi pisani pomen datira iz predaleke 1011. godine (!) možete da obiđete muzej koji će vas brzinski provesti kroz duboku paleontološku, arheološku i istorijsku prošlost Bleda sa voštanim figurama-junacima iz debele praistorije, toliko hiperrealističnim da sam trljala oči od neverice.
Tik do muzeja naslonjena je neodoljiva gotička crkvica na steni kraj koje pljušte “iznenadne”, a brižljivo isplanirane veridbe belosvetskih turista uz mnoštvo fotoaparata, koji samo idu u prilog tezi o “najfotogeničnijem jezeru na svetu”.
Mi, novinari iz Srbije u zimskoj poseti Bledu, zatekli smo tu, in flagranti, par iz Amerike, koji je u prisustvu “slučajnih” profesionalnih fotografa ovekovečio njeno: “Da”, na zidiću sa kog se prostire veličanstveni Bled u pedeset nijansi plave.
Toliko je fotogeničan i romantično „namešten“ da je i slavni košarkaš Luka Dončić baš na Bledu odigrao najvažniju životnu utakmicu i zaprosio svoju dragu.
Za bliski susret sa Bledom predlažem da krenete oko jezera, peške ili biciklom – imate stazu od 6 km izmišljenu za jutarnje i večernje šetnje/vožnje-na-dva-točka pune kiseonika, neba i mirne površine jezera koje poziva na smirenje.
No Bled nije samo čudesan alpski pejzaž u najboljoj tradiciji “National Geographica”-a.
On je i intrigantna, i mondenska, i diplomatska istorija koja ima posebne veze sa Srbijom.
I premda mali – Bled ima biografiju veću od mnogih prestonica.
VILA BLED – istorija u ogledalu jezera
Nas, posetioce i novinare iz Srbije, posebno je zanimala čuvena rezidencija Karađorđevića. Šta je s njom? Zašto je ne vidimo tokom šetnje oko jezera?
Palata u kojoj su se smenjivale države, ideologije i epohe danas, gotovo skrivena među krošnjama, drema zimskim snom na zapadnoj obali Bleda.
Vilu Bled, koja je zaštićena kulturno-istorijska baština Slovenije, tek malobrojni imaju privilegiju da posete.
Sve je počelo krajem 19. veka, kada je austrijski plemić Ernest Windisch-Graetz podigao dvospratni dvorac u engleskom stilu.
Bila je to aristokratska rezidencija sa verovatno najlepšim pogledom u Alpima – diskretna, a otmena, namenjena odmoru daleko od bečkih salona.
Vilu 1922. godine kupuje Aleksandar I Karađorđević i daje joj ime – Suvobor, po planini u Srbiji, simbolu srpske pobede u Prvom svetskom ratu, gde se odigrala presudna Kolubarska (ili Suvoborska) bitka, pod komandom Živojina Mišića, protiv mnogobrojnije austrougarske vojske, preokrenuvši tok rata.
Od tog trenutka Bled više nije samo mondensko alpsko letovalište; vila Suvobor postaje letnja adresa dinastije Karađorđević, ali i deo srpske istorije koja se i danas pamti.
Kralj Aleksandar i kraljica Marija Karađorđević ovde provode leta, daleko od dvorskog protokola Beograda.
U vrtovima se sade egzotične biljke, po jezeru klize čamci, a duge šetnje uz obalu postaju svakodnevica.
U toj rezidenciji rođen je i njihov najmlađi sin, Princ Andrej Karađorđević 1929. godine.
Priča kaže da je za tu priliku donesena zemlja iz Srbije, da bi princ bio rođen na srpskom tlu.
To nam pripoveda Maja Lakota iz Informativnog centra „Triglavska roža“ koja nas je provela kroz istoriju Bleda.
Lokalno stanovništvo rado se i danas seća, priča Maja, kako su se divno družili sa mlađanim Karađorđevićima, pa su umeli kući da se vrate i kočijama.
Tih godina Bled ponovo dobija aristokratski sjaj, a lokalna zajednica novi podstrek, mnogo ih je i zaposleno na imanju Karađorđevića.
Bilo je to vreme kad je Bled cvetao, planirala se monumentalna vila, gotovo mitska građevina na stubovima visokim 30 metara.
Projekat je poveren najvećem slovenačkom arhitekti Jožeu Plečniku, koji je radio u Beču, Beogradu, Pragu i Ljubljani, a njegov uticaj na Ljubljanu poređen je sa uticajem koji je Gaudi imao na Barselonu.
Elem – istorija je presekla nacrte – atentat na kralja Aleksandra 1934. godine zaustavlja radove.
Podignuti su samo masivni stubovi, na kojima danas stoji paviljon Belvedere, kao nemi podsetnik na neostvareni san.
Stari dvorac srušen je 1939, nova gradnja započeta, ali rat je iznova sve prekinuo.
Tek 1947. vila dobija današnji izgled, prema projektu Plečnikovog studenta, čuvenog arhitekte Vinka Glanca.
A u nju ulazi – Josip Broz.
Za razliku od glamura Briona, Bled je bio tiši, zatvoreniji, idealan za diskretne susrete.
Tito ga bira i za odmor i za diplomatiju.
U Vili Bled borave Hajle Selasije, Nikita Hruščov, Indira Gandi, Husein bin Talal, pa i japanski car Akihito.
Alpski pejzaž postaje kulisa za razgovore koji su oblikuju političku mapu sveta.
Posle Titove smrti vila je neko vreme radila kao luksuzni hotel.
U njenim sobama spavali su kralj Čarls, princ Albert od Monaka, španski kralj Huan Karlos.
Sobe i apartmani uređeni su u duhu pedesetih, a u ime istorije, ali i radoznalosti putnika, sačuvan je i Titov apartman na trećem spratu.
Do njega se i danas stiže originalnim privatnim liftom, kao nekada.
Taj detalj nije samo turistička atrakcija, već vremeplov – mali, tihi podsetnik na jedno razdoblje koje je oblikovalo čitav region.
Danas je pod upravom Vlade Slovenije i koristi se u protokolarne svrhe, za državne prijeme i međunarodne konferencije.
Povremeno je moguće iznajmiti je za venčanja i gala večeri, poput Luke Dončića koji je tu zaprosio svoju izabranicu.
Za većinu “običnih smrtnika” Vila Bled ostaje tek prizor sa obale: zdanje koje se ogleda u vodi i čuva slojeve prošlosti.
Od vremena Karađorđevića nije ostalo gotovo ništa, osim sećanja lokalnog stanovništva i priča o čamcu kralja Petra koji je ostao na dnu jezera, otkriva Maja Lakota iz lokalne turističke organizacije.
Možda je upravo u tome čar Bleda: istorija ovde tiho traje, stapajući se sa neodoljivim pejzažom.
Kako je Pupin sa Menhetna „branio“ Bled pod Alpima
Malo turista zna da je sudbina ovog mirnog alpskog mestašceta jednom zavisila — bar delimično — od čuvenog srpskog naučnika koji je hiljadama kilometara dalje predavao fiziku na Univerzitetu Kolumbija.
Neverovatno mi je da nisam znala da je posle Prvog svetskog rata zahvaljujući Mihajlu Pupinu Bled izbegao pripajanje Italiji!
U lokalnoj tradiciji Bleda i danas se priča da je Pupin „spasio Bled od Italije“.
Danas na tu nedovoljno znanu istorijsku epizodu ovde podseća spomenik na tri jezika koji čuva nezaborav na “pronalazača i humanistu Mihajla Pupina, srpsko-američkog fizičara, matematičara i elektroinženjera” koji je zahvaljujući svom prijateljstvu sa američkim predsednikom Vudruom Vilsonom lobirao da Bled ne pripadne Italiji.
Zbog toga je 1921. Mihajlo Pupin postao počasni građanin Bleda.
I zato kad šetate oko jezera, znajte – tu ima i malo srpske i svetske diplomatske istorije.
On je i dokaz da je jedan srpski naučnik umeo da spoji Menhetn i Alpe — i da iz učionice utiče na mapu Evrope, ali i voljeno letovalište Beograđana još iz vremena kralja Aleksandra.
Naime, dok smo boravili na Bledu, videvši na društvenim mrežama moje objave oduševljene lepotom jezera, javio mi se vremešni Beograđanin Petar Pjer Ajduković sa ličnim sećanjima njegove porodice, koja svedoče koliko je
Bled još tridesetih godina prošlog veka bio deo njihovih najlepših uspomena.
Ljubaznošću gospodina Ajdukovića delim sa vama fotografije iz njegovog porodičnog albuma, oca mu Milutina, sokolca iz 1933. godine, vremena kada su Beograđani svoja leta obožavali da provode na Bledu…I možda baš zato Bled za posetioce iz Srbije nije “samo” turistička destinacija.
Piše: Smiljana Popov, autorka serijala “Beograd za početnike” i “Srbija za početnike”
Fotografije: Nikola Zoko, Smiljana Popov, Sava Bled Hotels
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
