Dar sa juga, po težini najbliži Bori Stankoviću

Institut za književnost i umetnost objavio je 2000. knjigu „Sećanja“ Anđelka Krstića. Rođen 1871, u Labuništu, kod Struge, nekadašnja Stara Srbija, a današnja Makedonija, ovaj pripovedač u knjizi opisuje svoj mukotrpan, gotovo isposnički život od rane mladosti do Drugog svetskog rata. Iako je rukopis zaključen 1949. godine, u njemu nema sećanja na tek minuli rat – možda zbog preteške tragedije koja je pogodila pisca. Preminuo je tri godine kasnije, tamo gde je i rođen.

Ovaj čovek, nažalost, i dalje je velika nepoznanica u našim školama i na fakultetima. Veliki borac za nacionalna prava i srpske škole, u mladosti je neretko bivao u turskim zatvorima, ali je uspeo u naumu da srpskoj deci u vrlo teškim uslovima obezbedi obrazovanje. Tokom većeg dela života ovaj preskromni pisac radio je kao učitelj.

Grigorije Božović 1929. godine objavio je ove redove u „Politici“: „Anđelko Krstić je ozbiljan, najveći dar sa juga. Veći, dublji no svi drugi. Ozbiljan i težak dar. Po toj težini on je najbliži Bori Stankoviću“.

Roman „Trajan“, najobimnije i najsveobuhvatnije delo ovog autora, pripovest je o našim sunarodnicima iz Stare Srbije, i obuhvata period od nekoliko decenija. Glavni junak ostaje bez oca, koji gine kao žrtva bezumne mržnje. Zbog sirotinjskih uslova života, od malena je prinuđen na težak fizički rad i pečalbarstvo. Odlazeći sve dalje od kuće, u potrazi za poslom, on sve vreme nosi svoj zavičaj i porodicu u duši. Kroz njegov lik i život, pisac nas vodi i dalje, u Rumuniju i Češku, sve do kraja Prvog svetskog rata.

O svemu ovome, kao i o nizu događaja iz života Anđelka Krstića, govori film „Učitelj iz Drimkola“.