Dejan Stojiljković o priči treće sezone „Senki nad Balkanom“: „Narod voli da veruje u te fantastične priče, ali mi se oslanjamo na arhive i knjige“

Prva sezona serije bavila se periodom posle Prvog svetskog rata, druga dnevnim gradom Žrnovom, a treća sezona serija odvela je publiku na Rtanj.

O tome kako nalazi inspiraciju za priče, Stojiljković je za Novu rekao:

„Čerčil je jednom rekao – ‘Balkan ima više istorije nego što može da podnese’. Gde god da se okrenete, naći ćete neki istorijski spomenik ili vidite ulicu, pa istražite o osobi po kojoj nosi ime, tako to krene. Imali smo problem kako da odaberemo temu od silnih stvari koje su se dešavale. Došli smo pred sam početak Drugog svetskog rata, kada je Beograd bio špijunska prestonica Evrope, a gde su špijuni tu se događaju i neke druge stvari“, rekao je on i dodao:

„Inače, ja sam iz Niša i dosta znam o tome, a kao što znaju i gledaoci, od Rtnja je napravljen jedan populistički narativ da je to jedna mistična planina, piramida, da su tu vanzemaljci čekali smak svet… Pre dve godine smo mi filmadžije otišli da gledamo teren za snimanje filma i sećam se da je prvo pisalo ‘gde su srpske zemlje tu su srpski vanzemaljci’. Zanimljiva je istorija tog kraja, recimo lik Ljube Bandovića je zaista postojao, sudbina te porodice je bila tragična, koja nema toliko mistike – više politike.“

Stojiljković je dalje dodao i koliko se istorijske činjenice „žrtvuju“ u korist priče.

„Sve mora da bude u funkciji priče. U igranom programu imate ljude koji treba da ih ožive, vi morate da volite svoje junake, da im budete naklonjeni i da su najgori ljudi na svetu, ali trudimo se da to izbalansiramo. Posebno je nezgodno sa likovima kao što su Tito i Mustafa Golubić, koji su bili špijuni. Nismo znali da li je Tito bio u Beogradu, ali smo stavili da jeste, a Mustafa je i dan danas misterija.“

Stojiljković je dodao da su im u pripremi serije pomagali stručni konsultanti sa Instituta za savremenu istoriju.

„Narod voli da veruje u te fantastične priče, sa tim se treba izboriti. Mi se ovde vezujemo za današnji narativ, ne možemo da se bavimo teorijama zavera, one su zanimljive, ali mi se ovde oslanjamo na arhive i knjige.“